Digital 2017 – Vladimir Kovač: U svakoj zdravoj privredi, nosilac razvoja su upravo mala i srednja preduzeća

0

Četvrtu godinu zaredom Color Media Communications organizuje „Digital“, regionalnu konferenciju o trendovima u telekomunikacijama i medijima.

Ovogodišnji – #Digital2017 – trajaće 2 dana – 07. i 08. septembra (četvrtak i petak) i okupiće najznačajnija imena iz ovih oblasti iz celog regiona kao i brojne goste iz inostranstva.

Konferencija se održava u Hotelu Metropol u Beogradu.

Ovogodišnju konferenciju otvoriće prvog dana – Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja u Vladi Republike Srbije i Džulija Patriša Fini, ambasadorka Australije u Beogradu, a drugog dana – Branko Ružić, ministar uprave i lokalne samouprave u Vlade Republike Srbije i Alona Fišer-Kam, ambasadorka Izraela u Beogradu

Tokom dva dana u okviru devet panela i nekoliko studija slučaja i prezentacija, stručnjaci iz različitih oblasti govoriće o trendovima u telekomunikacijama, medijima i tehnologiji, budućnosti filma i bioskopa u digitalnom dobu, revolucijama na društvenim mrežama, marketinškoj i medijskoj sceni i njenoj budućnosti, kao i o kriznom komuniciranju, Uberu, gorućim temama IT scene i drugo.

Drugog dana konferencije, u panelu „Silicijumska dolina na dnu Panonskog mora: Goruće teme domaće IT scene“ učestvovaće i Vladimir Kovač, direktor konferencije Webiz, sa kojim smo razgovarali u susret konferenciji:

Šta vam govori iskustvo koje imate u organizovanju Webiz konferencije. Koji su to problemi sa kojima se domaća IT scena susreće i koliko se ti problemi menjaju iz godine u godinu?

– Webiz projekat traje već šest godina tokom kojih smo organizovali petnaest događaja, što konferencija, što poslovnih edukacija. Ono što se da primetiti jeste da digital sve više ulazi u pore privrede, te da privrednici uglavnom shvataju značaj upotrebe digitalnih tehnologija i interneta. Sa druge strane, mladi se masovno opredeljuju za školovanje i usavršavanje u oblastima IT-a, gde se i generiše najveći broj problema, tj. manjak kvalitetnih kadrova u obrazovnim institucijama, male kvote za upis na fakultetima za koje vlada veliko interesovanje na smerovima sa IT usmerenjima…. Jedan od problema je i nedostatak neformalnih programa za usavršavanje i obrazovanje, ali sa druge strane, naši mladi su vrlo snalažljivi, i imamo veliki broj pozitivnih primera i uspešnih priča vrlo mladih ljudi koji su se snašli u IT vodama.

Osim što organizujete konferenciju u Zrenjaninu namenjenu mladima, organizujete i konferencije u Subotici, na Zlatiboru, i u Zrenjaninu koje su usmerene na digitalno poslovanje malih i srednjih preduzeća. Da li putem digitalnog poslovanja oni mogu biti pokretač privrede u Srbiji i kako im pomoći?

– U svakoj zdravoj privredi, nosilac razvoja su upravo mala i srednja preduzeća. Sada više ne možemo reći da smo na pragu, mi smo već uveliko svedoci četvrte tehnološke revolucije, i tu upravo nosioci promena treba da budu mali i srednji biznisi, jer se po prirodi brže i lakše prilagođavaju promenama. Sektor MSP će sigurno prvi prihvatiti sve prednosti koje nose tehnološke inovacije i digitalno poslovanje, a država tu mora da bude za njih da ih podrži putem olakšica, zakonskih rešenja koja su u skladu sa svetskim trendovima (prevashodno vezano za plaćanja i platni promet sa inostranstvom, vezano za globalne servise preko kojih se vrši naplata uslug a poput PayPal-a i sl).

Šta konkretno država može da uradi da pomogne malim IT firmama?

– Bitno je da mere države budu prevashodno usmerene na domaće IT firme, te da mere države budu usmerene tako da pomažu stvaranju proizvoda u IT industriji koje možemo izvoziti, da ne budemo jedna od država koja nudi jeftinu radnu snagu u oblasti IT-a… Mere podrške tehnološkom preduzetništvu, reforme u obrazovanju koje će doprineti da kvalitetni kadrovi ostaju u obrazovnim institucijama, a samim tim garantovati i neke nove kadrove u budućnosti…

Da li je jedno od rešenja i to da se manje sredine pokrenu upravo startapima koji će na taj način uposliti mlade ljude?

– Treba prvo jasno objasniti šta su to startup-i. Iako se kod nas poslednjih 5-6 godina puno priča na ovu temu, treba jasno reći da većina startup-a ne uspe, a da se prvi zarade očekuju tek u trećoj-četvrtoj godini poslovanja. Ovo naravno ne znači da startup-i nisu dobra stvar, naprotiv, oni vrlo doprinose razvoju inovativnih tehnoloških rešenja koja kasnije mogu naći primenu u mnogim industrijama. Kada govorimo o malim sredinama, treba se fokusirati na nekoliko stvari. Prvo, lokalne samouprave treba akcenat da stave na podršku razvoju tehnološkog preduzetništva, i edukacija u ovoj oblasti. Sa druge strane, veće kompanije u malim sredinama kroz upošljavanje mladih ljudi u namene razvijanja inovativnih tehnoloških rešenja mogu višestruko doprineti razvoju manjih sredina i smanjivanju broja nezaposlenih, kao i sprečavanju odlaska mladih u veće sredine. Jedan vrlo dobar primer je program letnje stručne prakse koju organizuje udruženje privrednika ZREPOK u Zrenjaninu u saradnji sa lokalnom samoupravom i Tehničkim fakultetom Mihajlo Pupin iz Zrenjanina. Ovim programom svršeni studenti dobijaju mogućnost prakse i šansu da sami razvijaju inovativna rešenja u privrednim uslovima, te kasnije imaju i realne šanse za zaposlenje. Ovo je jedan od primera kako se u manjim sredinama može rešavati problem nezaposlenosti, a u isto vreme se razvija preduzetnički duh kod mladih, razvijaju se postojeći privredni kapaciteti….

Program, učesnike, informacije o prijavi i kotizacijama možete pronaći na zvaničnom sajtu www.digital2017.rs, a kotizacije kupiti i putem www.gigstix.com

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.