Digital 2017 – Slobodan Marković: Domaća IT scena je jedna od najzdravijih segmenata domaće ekonomije

0

Četvrtu godinu zaredom Color Media Communications organizuje „Digital“, regionalnu konferenciju o trendovima u telekomunikacijama i medijima.

Ovogodišnji – #Digital2017 – trajaće 2 dana – 07. i 08. septembra (četvrtak i petak) i okupiće najznačajnija imena iz ovih oblasti iz celog regiona kao i brojne goste iz inostranstva.

Konferencija se održava u Hotelu Metropol u Beogradu.

Ovogodišnju konferenciju otvoriće prvog dana – Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja u Vladi Republike Srbije i  Tatjana Matić, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, a drugog dana – Branko Ružić, ministar uprave i lokalne samouprave u Vlade Republike Srbije i Alona Fišer-Kam, ambasadorka Izraela u Beogradu

Tokom dva dana u okviru devet panela i nekoliko studija slučaja i prezentacija, stručnjaci iz različitih oblasti govoriće o trendovima u telekomunikacijama, medijima i tehnologiji, budućnosti filma i bioskopa u digitalnom dobu, revolucijama na društvenim mrežama, marketinškoj i medijskoj sceni i njenoj budućnosti, kao i o kriznom komuniciranju, Uberu, gorućim temama IT scene i drugo.

Drugog dana konferencije, u panelu „Silicijumska dolina na dnu Panonskog mora: Goruće teme domaće IT scene“ učestvovaće i Slobodan Marković, savetnik za IKT politike i odnose sa internet zajednicom u Registru nacionalnog internet domena Srbije, sa kojim smo razgovarali u susret konferenciji:

Kako vidite domaću IT scenu u odnosu na region i Evropu? Koliko kasnimo, koliko brzo implementiramo digitalne strategije i trendove?

– Domaća IT scena je jedna od najzdravijih segmenata domaće ekonomije. Razvija se i dalje u najvećoj meri bez državnih subvencija i dotacija, uprkos prilično ograničenom zakonskom okviru i sporom sprovođenju državnih planova u ključnim oblastima, kao što su recimo razvoj širokopojasne infrastrukture i elektronske uprave. Sa jedne strane to je dobro, zato što je scena usmerena na inostranstvo i globalno tržište, što generiše rast izvoza i povećanje broja ljudi koji rade na poslovima za globalno tržište. Sa druge strane, to je loše, jer propuštamo priliku da većom primenom IKT u zemlji povećamo produktivnost naše privrede, efikasnost naših institucija i kvalitet svakodnevnog života svakog od nas.

Nedavno su dva ministarstva potpisala Sporazum o saradnji i impelentaciji elektronske baze podataka građana. Premijerka Brnabić dosta govori o promenama na tom planu. Kako vidite promene koje se dešavaju, da li su dovoljno brze?

– Mislim da, generalno govoreći, u našoj administraciji i vrhovima političkih stranaka još uvek, na žalost, nije sazrela svest o značaju IKT i njihovom transformativnom potencijalu u velikom broju ljudskih delatnosti. To što nam se nedavno slučajno zalomilo da predsednica Vlade ima takvu svest i dalje je proizvod srećnih okolnosti, a ne nekog sistema. No, to nam je, što nam je. Svakako je dobro što Ana Brnabić ima svest o značaju IKT i digitalne transformacije i što su se ove teme našle veoma visoko na njenoj agendi. To nam daje priliku da, osim promena koje brzo mogu da se sprovedu i kojih će svakako biti, utemeljimo i neke sistemske promene koje će nadživeti ovu Vladu. Tu pre svega mislim na pomake koji su nam potrebni kada su u pitanju razvoj širokopojasne Internet infrastrukture, povećanje kvaliteta obrazovanja i veću primenu IKT u radu državne uprave.

U kom smeru bi još trebalo da ide eUprava kako bi pomogla, ne samo građanima, nego i investitorima, domaćim startapovima?

– Ako bih morao da izdvojim jednu najbitniju stvar, onda je to fokus na građanina koji koristi usluge državne uprave, bilo privatno ili poslovno. E-uprava do sada nije imala takav fokus, što se lepo vidi po tome da deo usluga može da se obavi online, deo ne može, a čak i one koje mogu da se obave online, samo polovično funkcionišu, jer recimo nedostaje mogućnost e-plaćanja ili univerzalnog prihvatanja elektronskih dokumenata. Država mislim da zaista dosta može da nauči od načina na koji funkcionišu tehnološki startapi i investitori – pre svega o tome kako razvijaju nove ideje, testiraju ih, skaliraju, kako upravljaju projektima i promenama.

Šta su po vama gorući problemi domaće IT scene?

– Na primer:
– Niska primena IKT u poslovanju države, ali i većeg dela domaće privrede
– Rigidna regulativa u mnogim oblastima
– Nepostojanje objedinjene i dugoročne državne politike u oblasti inovacionog preduzetništva i IKT
– Hronični nedostatak kadrova, ali i niska ulaganja u obrazovanje ljudi – što važi i za firme i za državu
– …

Ništa od pobrojanog ne sprečava ljude da se bave IKT, vrlo dobro posluju i živi od njih, ali bi ozbiljniji pomaci u navedenim oblastima doprineli tome da se sve to podigne na jedan daleko viši nivo i veći broj ljudi oseti koristi od primene IKT.

Program, učesnike, informacije o prijavi i kotizacijama možete pronaći na zvaničnom sajtu www.digital2017.rs, a kotizacije kupiti i putem www.gigstix.com

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.