Digital 2017 – Vojin Šenk: Problem domaće IT scene je fokus na autsorsing umesto na pravljenje svojih proizvoda

0

Četvrtu godinu zaredom Color Media Communications organizuje „Digital“, regionalnu konferenciju o trendovima u telekomunikacijama i medijima.

Ovogodišnji – #Digital2017 – trajaće 2 dana – 07. i 08. septembra (četvrtak i petak) i okupiće najznačajnija imena iz ovih oblasti iz celog regiona kao i brojne goste iz inostranstva.

Konferencija se održava u Hotelu Metropol u Beogradu.

Ovogodišnju konferenciju otvoriće prvog dana – Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja u Vladi Republike Srbije i  Tatjana Matić, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, a drugog dana – Branko Ružić, ministar uprave i lokalne samouprave u Vlade Republike Srbije i Alona Fišer-Kam, ambasadorka Izraela u Beogradu

Tokom dva dana u okviru devet panela i nekoliko studija slučaja i prezentacija, stručnjaci iz različitih oblasti govoriće o trendovima u telekomunikacijama, medijima i tehnologiji, budućnosti filma i bioskopa u digitalnom dobu, revolucijama na društvenim mrežama, marketinškoj i medijskoj sceni i njenoj budućnosti, kao i o kriznom komuniciranju, Uberu, gorućim temama IT scene i drugo.

Drugog dana konferencije, u panelu „Silicijumska dolina na dnu Panonskog mora: Goruće teme IT scene„, učestvovaće i Vojin Šenk, profesor na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, sa kojim smo razgovarali u susret konferenciji:

I ove godine je na svim tehničkim fakultetima bilo prijavljeno mnogo više kandidata nego što ima slobodnih mesta. Kako rešiti taj problem?

– Problem nije to što se prijavilo mnogo više kandidata – to je odlično. Kao što je poznato, u vremenima krize, mladi ljudi opredeljuju se za tehniku. Jeste da se puno radi a (samo) pristojno zaradi, ali je posao za inženjere uvek dostižan: ako neće neko drugi da ih zaposli, mogu oni sami sebe, kroz preduzetništvo. Nema, nikad nije bilo, a možda nikad neće ni biti, nezaposlenosti među inženjerima (ne mogu baš da garantujem za ovo poslednje: tehnike veštačke inteligencije će možda posao rezervisati samo za najsposobnije). Kad kriza prođe, i svi se lako zapošljavaju, jasno je da će preferencije onih koji se opredeljuju za zanimanje biti usmeren ka lakim i lepršavim poslovima gde se malo radi a puno zaradi. Sadašnja navala na tehnička zanimanja omogućava bolju ulaznu selekciju, a time i kvalitetniju nastavu, što će dati bolji kvalitet inženjera na dva načina: i bolji ulazni materijal i bolja obrada. Ergo, kako rekoh, nije problem.

Drugi aspekt vašeg pitanja ukazuje na problem s kojim su se odavno susrele razvijene države: nastavni kadar. Naravno, tu je i problem nedostatka prostora za organizaciju kvalitetnih studija, ali to je naš lokalni problem, i mogao bi se prevazići uz javno-privatno partnerstvo (kompanije kojima trebaju kvalitetni stručnjaci spremne su da ulože u opremanje fakulteta). Elem, došli smo do situacije u kojoj se dobri inženjeri više plaćaju u industriji nego ako ostanu na fakultetima. I tu je ponovo na delu pomenuta matrica: kako će se mlad čovek opredeliti, za veću platu i manje napore u industriji, ili za manja primanja i veće napore (bar u periodu do završetka doktorske teze)? Naravno, za industriju. A tu svakako sve više dolaze i samostalni preduzetnički poduhvati, jer ljudi nezavisna duha sad imaju i taj kanal za ispoljavanje svojih kreativnih potencijala, i rad u nauci nije jedino polje na kom mogu da se takmiče sa sobom i drugima. I ovaj problem može se rešiti javno-privatnim partnerstvom, i u Novom Sadu se tako uveliko rešava: kompanije dopunjuju primanja kvalitetnih mladih asistenata i profesora, a daju im i mogućnosti dokazivanja u praksi, u inovacijama.

Sve u svemu, problem je na strani ponude a ne potražnje za odgovarajućim studijama, i može se prevazilaziti javno-privatnim partnerstvom.

Mnogo puta smo čuli da Srbiji nedostaje desetine hiljada IT stručnjaka. Na koji način privreda, država i obrazovne institucije mogu zajedno da reše taj problem, a da s druge strane ne ostaje bez stručnjaka koji odlaze odavde?

– Primanja IT stručnjaka u Srbiji ubrzano se približavaju svetskim standardima. Nije stoga problem neadekvatnih primanja razlog za odlazak iz zemlje. Veći je razlog loša klima u društvu: bračni partneri koji ne mogu da nađu posao u svojoj struci, pritisak okoline koja kaže „ako nešto vrediš, nećeš valjda ostati u ovoj rupi od zemlje“ (ovde, nažalost, prednjače roditelji koji svoje neostvarene ambicije projektuju na svoju decu, a svoje neuspehe pripisuju okruženju umesto sebi). Problem lošeg društvenog okruženja, i još više loše percepcije društvenog okruženja ne može se ni lako ni brzo rešiti. Međutim, moguća je getoizacija, odnosno stvaranje zatvorenih celina u kojima je društveno okruženje znatno bolje. Tu spadaju naučno-tehnološki parkovi, koji obuhvataju univerzitete i razvojna odeljenja visokotehnoloških preduzeća, uz kapacitete za podršku osnivanju startap preduzeća u toj sferi. Poznato je da u dovoljno velikom getu ljudi ne osećaju probleme koji postoje van njega. Naravno, ukoliko se ovakvih celina organizuje dovoljno, i ukoliko se one dovoljno brzo šire i međusobno spajaju, u dugom periodu moguće je transformisanje čitavog društva pod njihovim uticajem.

Šta kažu studenti, s obzirom da mnogi od njih rade i tokom studija? Koji su to problemi na IT sceni i da li žele da ostanu da rade u Srbiji?

– Kao što rekoh, u većini ne žele da ostanu u Srbiji, ne zato što u njoj nemaju šanse, već zato što je takav duh vremena. Sveopšti pesimizam, loši uzori u medijima (kao uspešni prikazuju se kontroverzni biznismeni, folkeri, starlete i starletani, članovi partija sa sumnjivim diplomama, natetovirane i nabildovane spodobe sa debelim kajlama oko debelog vrata, silikonske sponzoruše), pritisak roditelja i drugova iz generacije, pa čak i medija. Neophodno je čitavom stanovništvu na zanimljiv i edukativan način predstaviti ovu veliku šansu za nove generacije. Recimo, snimanjem jedne pozitivne serije o IT-u, poput Vojne akademije koja je tako našminkala vojnu trupinu ostalu nakon četiri izgubljena rata da su mladi masovno pohrlili u vojno školstvo. Zamislite samo kakav će utisak ostaviti lepotica IT struke prikazana takva kakva jeste, čak i bez šminke, kad se našminkani leš tako dobro udaje?

Šta vi vidite kao gorući problem IT scene?

– Fokus na autsorsing umesto na pravljenje svojih proizvoda. Naravno, to je problem nedostatka domaćeg odvažnog kapitala (venture capital), pošto se rizik razvoja visokotehnoloških proizvoda ne može prevaliti na pleća onih koji ga razvijaju, a strani odvažni kapital automatski traži preseljenje u njihovu zemlju (SAD, Bugarska). Mi nemamo dovoljno IT stručnjaka, i koliko god da ih proizvedemo, imaćemo samo veću nestašicu. Naime, preduzetništvo je u IT-u jako popularno (i treba da bude, da se razumemo, to je odlično!), i dodavanje novih IT stručnjaka samo povećava broj preduzeća koja se takmiče na tržištu radne snage. Ono što nam je zapravo potrebno jeste povećanje zarade po zaposlenom IT stručnjaku (deo zarade stručnjacima, deo preduzetnicima, deo finansijerima, naravno). A to u autsorsingu, jednostavno, ne ide i tačka.

Rešenje je stimulacija za organizovanje domaćih fondova odvažnog kapitala, sa mogućim stranim učešćem, ali svakako fokusiran na razvoj u Srbiji a ne odvlačenje u druge sredine.

Što se tiče radne snage i njenog odlaska u inostranstvo, svi smo zaboravili da školovanje košta i da nije tačno da „država“ ništa nije dala onima koji odlaze. Prvo, to nije država, to su poreski obveznici, ljudi koji ovde žive, rade i plaćaju porez. Nije fer prema njima. Ali, ko se pita da li je nešto fer? Navikosmo da uzimamo sebi šta nam se prohte, kao u samousluzi. Pošto školovanje košta, trebalo bi ukinuti sva budžetska mesta, ali i sve dotacije fakutetima iz budžeta. Neka školarina bude realna. Svako ko hoće da upiše studije, može da dobije kredit od države u iznosu školarine, i stipendiju za dodatne troškove ako je dobar student. Kredit se vraća plaćanjem poreza na platu, onog koji se već plaća, dok se ne otplati, što znači ne predstavlja bilo kakvo finansijsko opterećenje za onog ko radi u Srbiji. U slučaju odlaska u inostranstvo, ugovor koji student potpisuje prilikom dobijanja kredita traži trenutnu otplatu preostalog duga. Naravno, kako je to već slučaj u bankarstvu, prvo se otplaćuju kamate, pa tek zatim glavnica, tako da se prevremena otplata dugo, dugo ne isplati.

Program, učesnike, informacije o prijavi i kotizacijama možete pronaći na zvaničnom sajtu www.digital2017.rs, a kotizacije kupiti i putem www.gigstix.com

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.