Digital 2017 – Dragana Tešić: Publiku u bioskope dovode kvalitetni, dobri filmovi, nije presudno u kojoj su tehnici urađeni

0

Četvrtu godinu zaredom Color Media Communications organizuje „Digital“, regionalnu konferenciju o trendovima u telekomunikacijama i medijima.

Ovogodišnji – #Digital2017 – trajaće 2 dana – 07. i 08. septembra (četvrtak i petak) i okupiće najznačajnija imena iz ovih oblasti iz celog regiona kao i brojne goste iz inostranstva.

Konferencija se održava u Hotelu Metropol u Beogradu.

Ovogodišnju konferenciju otvoriće prvog dana – Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja u Vladi Republike Srbije i  Tatjana Matić, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, a drugog dana – Branko Ružić, ministar uprave i lokalne samouprave u Vlade Republike Srbije i Alona Fišer-Kam, ambasadorka Izraela u Beogradu

Tokom dva dana u okviru devet panela i nekoliko studija slučaja i prezentacija, stručnjaci iz različitih oblasti govoriće o trendovima u telekomunikacijama, medijima i tehnologiji, budućnosti filma i bioskopa u digitalnom dobu, revolucijama na društvenim mrežama, marketinškoj i medijskoj sceni i njenoj budućnosti, kao i o kriznom komuniciranju, Uberu, gorućim temama IT scene i drugo.

Prvog dana konferencije, u panelu „Ponovo radi bioskop: Kako da Đenka preživi 2017.“ učestvovaće i Dragana Tešić, izvršna direktorka distributerske kuće Con film, sa kojom smo razgovarali u susret konferenciji:

S kojim problemima se distributeri filmova danas susreću?

– Ozbiljan problem filmske industrije jeste nedostatak većeg broja adekvatno renovirnih bioskopa na čemu se ovih dana intenzivno radi da dođe do promene. Deo struke misli da je dovoljno da država odobri sredstva, da se kupe novi projektori za postojeće dvorane. Na sreću ima više onih koji bolje poznaju celokupan proces poslovanja i znaju da to nije suštinsko rešavanje već samo deo koji nedostaje. Situacija je kompleksnija, podrazumeva značajniju promenu. Na sreću ovo prepoznaje veći broj profesionalaca iz branše te ćemo se ujediniti u rešavanju ovog problema.

Kakva je razlika u problemima kada je u pitanju distribucija domaćih i stranih filmova?

– Najveći benefit naše kinematografije je da je u 2016. godini oko 1.000.000 gledalaca pogledalo domaće filmove u bioskopima. To je impresivan broj za našu teritoriju. Ali već ova 2017. godina je drugačija .Ove jeseni biće najviše tri filmske premijere, nažalost. Nedostatak kontinuiranog, sinhronizovanog planiranja produkcije i početka prikazivanja domaćih filmova u bioskopima ozbiljna je mana filmske industrije. Prošle sezone imali smo veliku muku da napravimo raspored filmova u bioskopu. Najgledaniji filmovi morali su da startuju takoreći u isto vreme. Producenti domaćih filmova dolazili su kod distributera sa potpisanim ugovorima o početku emitovanju na televiziji i nužnom terminu početka prikazivanja u bioskopu. To moramo da menjamo hitno. Što se tiče stranih filmova hiperprodukcija je jedini “problem” distributera prilikom ugovaranja termina sa bioskopima. Svakog četvrtka u bioskope stiže od 4-6 novih stranih filmova kojima treba naći adekvatan termin prikazivanja u različitosti od žanra. Daleko veći problem sa terminima i ugovaranjem imaju strani filmovi koji dolaze iz nezavisnih studija od mejdžorskih koji već imaju istaknuti status kod prikazivača.

Koja je najčešća prepreka između producenata, distributera i bioskopa ?

– Kada su u pitanju domaći filmovi osnovni problem je nedostatak dovoljnog razumevanja biznisa. Za razliku od ozbiljnih stranih industrija koje sa distributerom a od dalje sa bioskopima od samog početka produkcije sklapaju ugovore, mnogi domaći producenti smatraju da im distributeri nisu potrebni, da je dovoljno što su proizveli film, da će publika sama dolaziti u bioskope. Ono što prvo naučite na fakultetu je da su produkcija, distribucija u koju spada promocija i prikazivaštvo neraskidivi delovi kinematografije ukoliko želite da film bude uspešno prikazan u bioskopima. Kao dugogodišnji producent znam da je izrazito teško baviti se proizvodnjom domaćeg odnosno regionalnog filma.Mnogo vremena, često godinama potraje ovaj segment poslovanja, pa prirodno dođe do zasićenja i zamora ekipe, kada je zapravo potrebna najveća snaga da se film promoviše na premijerama i tokom prikazivanja u bioskopima. Srećom, ozbiljni producenti i autori znaju da njihovo angažovanje u ovom segmentu direktno utiče na rezultat na blagajnama pa spremno dočekaju ovu fazu i značajno doprinesu uspehu filma i pored iscrpljenosti koju neminovno osećaju.

Da li su 3D, 4D, 5D filmovi, različite mogućnosti gledanja filmova na velikom platnu, vratili publiku u bioskope?

– Publiku u bioskope dovode kvalitetni, dobri filmovi. Nije presudno u kojoj su tehnici urađeni da bi se dogodila ta alhemija u bioskopskom mraku između publike i filma. 3D tehnika je bila revolucionarna onda kada se prvi put pojavila. Posebno je to bilo vidljivo na filmu AVATAR što se značajno odrazilo i na svetskim i na domaćim blagajnama. Posle toga je to postalo standard, pa sada nije iznenađenje i skoro svaki animirani film koji ima ambiciju da postane blokbaster radi se u 3D tehnici. Zanmiljivo je da je u poslednje vreme zabeležen svetski trend pada rezultata filmova urađenog u 3D tehnici iz godine u godinu.

Na koji način danas digitalna tehnologija utiče na bioskopsku distribuciju i koje promene očekujete u narednim godinama?

– Digitalna era je značajno doprinela filmskoj industriji time što je ubzala proces distribucije. Filmovi se više ne emituju sa 35 milimetarske trake kao ranije. Postoji digitalni format tzv. DCP koji se kopira na servere u bioskopima i emituje. Digitalnom opremom su se stekli uslovi da je moguće da se premijere filmova dešavaju u isto vreme na svim meridijanima sveta. Ranije smo na našoj teritoriji imali ograničen broj filmskih kopija i nije bilo moguće da u istom danu krenu sa prikazivanjem svi zainteresovani bioskopi pa distribucija jednog filma trajala je značajno duže. Neki od najgledanijih filmova su imali jako mali broj kopija i njhovo emitovanje je mesecima trajalo po čitavoj zemlji. Danas je jednostavnije DCP distribuirati pa je moguće da film krene svuda istovremeno. To je značajno ubrzalo proces distribucije, skratilo period emitovanja u bioskopima i ubrzalo obrt na blagajnama. U narednim godinama realnije je da će se menjati i poboljšavati bioskopska ponuda koja se ne odnosi na same filmove, već na prateće sadržaje i udobnosti koje pružaju bioskopi ljudima.

Program, učesnike, informacije o prijavi i kotizacijama možete pronaći na zvaničnom sajtu www.digital2017.rs, a kotizacije kupiti i putem www.gigstix.com

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.