Digital 2017 – Viktorija Boklag: Ko zna da kreira sadržaj imaće publiku, a ako ima publiku imaće i izvore finansiranja

0

Četvrtu godinu zaredom Color Media Communications organizuje “Digital“, regionalnu konferenciju o trendovima u telekomunikacijama i medijima.

Ovogodišnji – #Digital2017 – trajaće 2 dana – 07. i 08. septembra (četvrtak i petak) i okupiće najznačajnija imena iz ovih oblasti iz celog regiona kao i brojne goste iz inostranstva.

Konferencija se održava u Hotelu Metropol u Beogradu.

Ovogodišnju konferenciju otvoriće prvog dana – Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja u Vladi Republike Srbije i  Tatjana Matić, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, a drugog dana – Branko Ružić, ministar uprave i lokalne samouprave u Vlade Republike Srbije i Alona Fišer-Kam, ambasadorka Izraela u Beogradu

Tokom dva dana u okviru devet panela i nekoliko studija slučaja i prezentacija, stručnjaci iz različitih oblasti govoriće o trendovima u telekomunikacijama, medijima i tehnologiji, budućnosti filma i bioskopa u digitalnom dobu, revolucijama na društvenim mrežama, marketinškoj i medijskoj sceni i njenoj budućnosti, kao i o kriznom komuniciranju, Uberu, gorućim temama IT scene i drugo.

Prvog dana konferencije, u panelu “CEO panel telekom lidera regiona“, učestvovaće i Viktorija Boklag, direktorka SBB-a i predsednica za marketing i medije United Grupe, sa kojom smo razgovarali u susret konferenciji:

Kako komentarišete današnju medijsku sliku regiona? Da li je previše medija, kako neki stručnjaci ističu?

– To je pitanje koje često čujem, ali teško je reći da li je previše medija u regionu. Mediji posluju na tržištu, a tržište na osnovu kvaliteta, ponude i tražnje samo reguliše da li će neko opstati ili ne.

Ukoliko medij ne ume da proizvede ili da kupi i “spakuje” sadržaj da bi imao svoj auditorijum, onda će najverovatnije neko vreme trpeti finansijske gubitke i neće moći dugo da opstane. Ako medija u nekom trenutku ima previše, to se opet odražava na njihov finansijski rezultat ili na kvalitet programa i u tom slučaju će najverovatnije doći do ukrupnjavanja. Sve u svemu, mislim da će tržište, i ako ih ima previše, samo da izreguliše ove procese.

Ko zna da kreira sadržaj imaće publiku, a ako ima publiku imaće i izvore finansiranja, bilo da su od reklama ili iz nekog drugog izvora.

Koliko kasnimo u trendovima produkcije sadržaja za nekim drugim zemljama?

– Možda ćete se iznenaditi, ali mislim da se ne kasni previše, osim ako govorimo o budžetima velikih svetskih produkcija sa kojima ne možemo da se poredimo.

Najveći rast u produkciji u poslednjih nekoliko godina u svetu vidimo u serijskom programu, jer su na scenu tradicionalnih studija stupili i tzv. tehnološki giganti sa ogromnim budžetima. Naše tržište nažalost nema veličinu da isfinansira kvalitet proizvodnje na tom nivou – gde se za flagship serije troši i po 10 miliona dolara po epizodi ili više – koliko košta “Game of thrones” u HBO produkciji ili “The Crown” Netflix-a.

Pored budžeta, naše ograničenje je i to što zbog jezika ne možemo mnogo svog sadržaja da “izvozimo”, ali u produkcijskom smislu, imamo programe koji prate trendove u međunarodnim okvirima.

News kanal naše grupe, N1, je produkcijski vrlo zahtevan. Do dolaska N1 svi su koristili reportažna kola za koja je bila potrebna ozbiljna organizacija prisustva na događajima. N1 je doneo novinu sa rancem (“bag pack”) u koji staje sva oprema, što produkciju znatno pojeftinjuje i trend je u celom svetu. Ta oprema daje zavidan nivo kvaliteta slike, ali je mnogo važnije da omogućava da budemo na licu mesta i odmah, uživo ili u izuzetno kratkom vremenskom intervalu obezbedimo informacije svojim gledaocima.

Ono čega smatram da stvarno ima premalo su sadržaji za decu i tinejdžere. Naša deca većinom odrastaju na stranim programima – igranim i animiranim – ali tu do izražaja treba da dođe uloga javnih servisa koje finansiraju građani.

Kako vidite transformaciju televizije u narednim godinama?

– Današnje iskustvo glredanja televizije veoma malo liči na televiziju koju su gledali naši roditelji, baš kao što ćemo mi ili naša deca u veoma skorom periodu gledati televiziju kakvu mi danas ne poznajemo. Završilo se vreme kada su televizijske mreže diktirale šta, kada i kako smo gledali. Danas korisnici znaju šta žele i kada žele i ako jedna kompanija to ne može da im omogući, oni će pronaći onu koja to može.

Internet i upotreba pametnih uređaja dramatično su promenili način na koji potrošači gledaju audiovizuelne sadržaje kao što su emisije, sportski događaji ili vesti. Naročito mladi potrošači sve više “izbegavaju” tradicionalne emitere koji distribuiraju svoj sadržaj u fiksnim vremenima i pre gledaju sadržaj na zahtev na društvenim medijima ili platformama kao što su YouTube, Facebook, Netflix i sl.

Televizija se sve više prilagođava korisniku i sve će više biti interaktivna. Već sada možemo i još u većoj meri ćemo moći da menjamo uglove kamere, da imamo raznovrsniju sliku i izbor kako želimo da odgledamo određeni događaj. Sve više sadržaja će biti producirano u 4K, odnosno ultra visokoj rezoluciji.

Mi smo prepoznali koliko je tehnologija bitna u gledanju televizije. Naša United Grupa je upravo lansirala novu TV i video platformu, EON, koja je početak potpuno novog koncepta televizije koji uvodimo u region: svi sadržaji, na svim ekranima, bilo gde i bilo kada. Uveli smo gledanje televizije čak 7 dana unazad, omogučili da korisnici sve kanale iz svojih paketa gledaju na svim uređajima, a sadržaj Video kluba da mogu da nastave da gledaju onda kada im to odgovara i na uređaju na kom im odgovara. Prvi smo u regionu lansirali i jedini razvili aplikaciju za smart televizore.

Taj koncept podrazumeva da konstantno razvijamo platformu i uvodimo novine i unapređenja u tehnološkom smislu, onako kako se budu razvijali trendovi gledanja.

Program, učesnike, informacije o prijavi i kotizacijama možete pronaći na zvaničnom sajtu www.digital2017.rs, a kotizacije kupiti i putem www.gigstix.com

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.