Book Talk 2017 – Vera Kopicl: Repovani Hamlet ili Koštana s nanogicom ni u kom slučaju ne narušavaju osnovnu intenciju originalnog teksta

0

Novi Sad će po treći put ugostiti najpriznatija imena iz sveta knjiženosti i izdvaštva na konferenciji „Book Talk 2017“ koja će se održati 29. septembra u Galeriji Matice srpske i Spomen-zbirci Pavla Beljanskog.

Tokom 14 panela, koji se održavaju paralelno u dva prostora, učesnici će govoriti o problemima izdavaštva danas, Deklaraciji o zajedničkom jeziku, književnoj kritici i novinarstvu u digitalnom dobu, kao i kreativnom pisanju u eri novih medija, pripremama Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine, jugoslovenskom književnom nasleđu, putopisnoj, skandinavskoj, erotskoj književnosti, domaćoj fantastici i drugim temama.

U panelu „Pozicija teksta u savremenim izvođačkim umetnostima: Više od drame, manje od književnosti“ učestvovaće i Vera Kopicl, osnivačica, dugogodišnja urednica i direktorka Mađunarodnog festivala ženskog video-arta VideoMedeja, književnica, autorka izložbi, koja nam je dala kratak osvrt na temu panela:

„Kada govorimo o poziciji teksta u izvođačkim umetnostima, a tu pre svega mislim na pozorište, jer je ono asimilovalo poetike svih drugih izvođačkih umetnosti (performansa, video-arta, plesa…), moramo svakako da mislimo o dvosmernoj komunikaciji, odnosno o provokativnosti i univerzalnosti samih tekstova koji omogućavaju nova metatekstualna značenja. Dakle, repovani Hamlet ili Koštana s nanogicom ni u kom slučaju ne narušavaju osnovnu intenciju originalnog teksta, čak rediteljska strategija aktuelizacije ide u prilog njihovoj univerzalnoj vrednosti. Međutim, dešavala su se i potpuno iskrivljena rediteljska tumačenja koja su grubo narušavala ne samo estetski doživljaj nego su bila u suprotnosti i sa etičkim i idejnim stavovima autora teksta. Što bi Zlatko Paković rekao – Izgubljeno u režiji.

Zanimljiva je i pojava nekih rediteljskih dramaturških rukopisa koji prevazilaze puke intervencije na literarnom predlošku i bilo bi prava šteta da recimo fantastična Urbanova adaptacija Kišovog „Časa anatomije“ ne ostane zabeležena. A nije ni to novina u pozorišt. Gledali smo i pisce kako režiraju svoje predstave, i predstave inspirisane velikim književnim delima u izvođenju neverbalnog teatra, čitali smo umesto glumaca sami tekst u pozorištu… a jedan od najboljih regionalnih projekata poslednjih godina je Filozofski teatar. Sve to govori o neverovatnom vitalizmu pozorišta koje je trenutno ogledalo najznačajnijih transformacija umetničke forme, jezika, čak i teorije umetnosti, filozofije, pa i krize kulturne produkcije.

S druge strane, i sam dramski tekst se uveliko promenio pa danas govorimo o postdramskom tekstu bez čvrste strukture, o poližanrovskim modelima, fragmentarnosti, performativnosti, dokumentarnosti, (de)kodiranju žanra, tako da vidimo da se i sama književnost uključuje u mnoštvo tekstova i podrazumeva neminovnost intertekstualnog čitanja konstruisanog između različitih tekstova kulture, istorije, tradicije, teorija sadašnjosti…
Kao što reče Kristeva tako autor živi u istoriji, a društvo se upisuje u tekst.

Prisutnost domaće književnosti u drugim medijima indikativno je sporadično i pored vrlo uspele TV ekranizacije romana A.Tišme u režiji Žanka Tomića i Kokanove pozorišne režije kultnog Andrićevog romana Na Drini ćuprija. Pitanje je i stava prema delima naših najznačajnijih savremenih dramskih književnica B.Srbljanović i Milene Marković, a da ne govorimo o mogućnostima novih pisaca. To svakako govori da umetnički potencijali postoje, ali sve drugo je upitno.

Čini mi se da razlog tome nije samo u pogrešno shvaćenom konceptu neoliberalnog kapitalizma, pa čak ni u malim budžetima za kulturu. Mnogo više me brine agresivni primitivno-provincijalni prezir prema umetnicima koje u javnom diskursu obeležavaju „tzv. kulturnom elitom“, a za koju (bez navodnika) valjda misle da se smenjuje poput političkih stranaka na vlasti. I tu je, svakako, s druge strane, postkolonijalni sindrom male poluperiferne kulture koja će i olinjalog holivudskog glumca, a da ne govorimo o međunarodnim festivalima na koje naši umetnici teško ulaze, skupo platiti. Zar nismo i cara Konstantina slavili cele godine! Jer da nije tako valjda bi neko od tih kulturnih stratega odlučio da ipak ne možemo u Evropu pretežno sa „zvucima kamena“, ili bi se bar neki programski savet moćnih producentskih kuća, kakvi su javni TV servisi, setio da pokrene tu vrstu produkcije – kao što to rade BBC, RAI ili nama bliža slovenačka državna televizija koja je svojim kapacitetima omogućila razvoj jedne od najznačajnijih evropskih scena umetnosti novih medija…“

Kao i prethodne dve godine, i ove će Book Talk konferenciji prethoditi “Nedelja knjige” tokom koje će biti sprovedena akcija deljanja besplatnih knjiga u gradskom prevozu. Svi građani koje volonteri zateknu da čitaju knjige u gradskom prevozu dobijaće besplatne knjige na poklon.

Walk&Talk: Razgovor sa omiljenim piscem tokom šetnje Novim Sadom održaće se takođe i ove godine. Učesnici konferencije su prošle godine imali priliku da se druže sa Isidorom Bjelicom, prošetaju gradom i uživaju uz kafu i kolače u gradskoj poslastičarnici. Posetioci mogu da pišu sa kim bi od učesnika konferencije voleli da se druže na mejl adresu walkandtalk@color.rs i tako saznaju i termin šetnje.

Ovogodišnjoj konferenciji prethodi izbor za „Sliku Novog Sada 2017.“. Novosadske javne ličnosti i čitaoci portala NShronika mogu da glasaju za najlepšu sliku, a proglašenje pobedničke slike biće održano na samoj konferenciji. Kriterijum je bio da se slika nalazi u stalnoj postavci nekog od novosadskih muzeja ili galerija ili da je na njoj novosadski motiv. Sledeće godine “Book Talk” pokrenuće akciju – “Novi Sad čita jednu knjigu”.

Tradicionalno, kotizacije za studente književnosti su besplatne. Prijavu i kopiju važećeg indeksa potrebno je poslati na mejl adresu jelena.jahura@color.rs.

Svi zainteresovani mogu da kupe kotizacije putem Gigstix mreže – info na ovom linku ili putem zvaničnog sajta www.color.rs/booktalk2017

Konferenciju organizuju Color Media Communications, HBO Color Media Events, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, a prijatelj konferencije je Erste banka.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.