"Fantom iz Opere" stiže u Pozorište na Terazijama

Pošto je "Fantoma iz opere" do sada videlo 140 miliona ljudi u svetu, čuveni mjuzikl je stigao i u Srbiju.

Hit Endrjua Lojda Vebera stavlja na probu produkcione kapacitete, ali i mogućnosti glumaca i pevača za predstavu koja je i opera i mjuzikl. Nije bilo lako dobiti licencu za izvođenje koja podrazumeva poštovanje muzike i teksta.

- Naša je emocija, naša je estetika, naša je poetika, naše je tumačenje, naša kreacija - navodi reditelj Jug Radivojević.

U priču da u pozorištu živi fantom mnogi će poverovati kada glavna operska diva na sceni ostane bez glasa. Zameniće je mlada Kristin koja postaje opsesija misterioznog muzičkog genija.

- Tu njegovu demonsku stranu negde opravdavam tim njegovim žarom i sa svim tim njegovim životom koji je on prošao pre nego što je postao jedna vrsta monstruma, za šta nije on sam kriv, već je krivo okruženje koje ga je takvim napravilo - objašnjava glumac Slobodan Stefanović.

Kristin će tumačiti Marta Hadžimanov i Mirjana Matić, obe spremne da otpevaju izuzetno visoke tonove po kojima je mjuzikl poznat.

- Tu su as, be, ce, de i e3. Nema više i to je sasvim dovoljno - kaže glumica Mirjana Matić.

I dok se fantom sveti tako što piše operu izuzetno tešku za izvođenje, težak zadatak je i pred više od dvesta učesnika na sceni, ali ne zbog osvete, već iz čistog pozorišnog uživanja.

IZMEĐU UMETNOSTI I ŽIVOTA

Veliki i važan segment istorije modernog mjuzikla pripada Endrju Lojd Veber produkciji, tačnije njegovim poznatim delima, od kojih je Fantom iz Opere možda najveći. Snaga poetike ovog autora koji je obeležio istoriju mjuzikla uopšte, sastoji se u objedinjavanju i dovođenju u istu ravan, i život i umetnost, njihovo preklapanje i mešanje do neverovatnih visina.

Magija mjuzikla "Fantom iz Opere", njegova „tajna šifra”, krije se, pored ostalog, u igri na velikim, možda najvećim visinama na koje su podignuti junaci ovog komada. Ljudski glas nema gde da ode dalje, niti kuda da dosegne više.

Lavinu neverovatnih, i na kraju tragičnih događaja u jednom pozorištu, događaja sa obe strane rampe, to preplitanje dveju realnosti, pokreće ljubav glavnog junaka ove začudne priče, tajanstvenog Fantoma, prema talentu mlade operske prevačice i njenom anđeoskom glasu. U ovom mjuziklu reč je i o žrtvovanju, davanju, predanosti, zavisti, veri, nadanju, borbi sa prosečnošću… sve to je, na kraju krajeva, i dušom i srcem posvećeno umetnosti. Glavni junak mjuzikla Fantom iz Opere jeste zapravo – muzika. Dobijanjem prava izvođenja ovog mjuzikla, i to prvi put u našem delu Evrope, prvi put na srpskom jeziku, Pozorište na Terazijama potvrđuje da je dostiglo visok, gotovo najviši umetnički i produkcioni nivo u izvođenju svojih mjuzikla, koji ni malo ne zaostaju za kolevkama ovog zahtevnog pozorišnog i umetničkog žanra, Brodveja u Njujorku i Vest Enda u Londonu.

Najzad, treba naglasititi da realizacijom jednog od najzahtevnijih naslova ove vrste pozorišta uopšte, kakav je Fantom iz Opere, naše pozorište pokazuje i dokazuje da osim vrhunskog autorskog tima, poseduje superiorne i svom poslu do maksimuma posvećene učesnike i izvođače. Fantom iz Opere, jednostavno rečeno, jeste u ovom trenutku zbir svih raspoloživih kreativnih snaga Pozorišta na Terazijama, ogroman napor, ali i beskrajna radost i zadovoljstvo za sve nas koji u ovom posvećenom stvaralačkom činu učestvujemo.

Željko Jovanović, pomoćnik direktora za umetnička pitanja

"Fantom iz Opere" je roman francuskog pisca Gastona Lerua (Gaston Leroux) iz 1910. godine koji je svoju najveću popularnost doživeo kroz brojne pozorišne i filmske adaptacije od kojih su najpoznatiji istoimeni nemi horor film iz 1925. godine i mjuzikl Endrju Lojd Vebera 1986. godine.

Roman je inspirisan istorijskim događajima iz doba pariske opere XIX veka i jednim poluistinitim događajem iz tog vremena koji se ticao korišćenja skeleta bivših baletskih učenika jednog studija.

Priča u mjuziklu Fantom iz Opere počinje u noći trijumfa operske pevačice Kristin na gala večeri povodom penzionisanja starih menadžera. U to vreme pozorištem kruže glasine da u Operi živi fantom koji se oglašava pismima. Stvari kulminiraju kada tokom premijenog izvođenja Fausta glavna pevačica ostaje bez glasa a veliki luster pada na scenu, čime svima postaje jasno da je fantom tu. Prelepi sopran Kristin postaje opsesija misterioznog muzičkog genija.

Mjuzikl Fantom iz Opere premijerno je izveden na londonskom Vest Endu 1986. godine, a na Brodveju dve godine kasnije gde važi za najduže izvođen mjuzikl svih vremena (preko 12 000 predstava). Do sada ga je u svetu pogledalo oko 140 miliona ljudi. Izvodi se na 15 svetskih jezika u 35 zemalja. Predstava je osvojila brojne nagrade među kojima i tri Olivier nagrade (londonska produkcija) i 7 Toni i Drama desk priznanja (brodvejska produkcija).

FANTOM IZ OPERE - mjuzikl

Muzika: Andrew Lloyd Webber
Stihovi: Charles Hart
Dodatni stihovi: Richard Stilgoe
Tekst: Richard Stilgoe & Andrew Lloyd Webber
Po romanu: „Le Fantome de l’Opera“ Gaston Leroux

Originalna režija: Harold Prince
Orkestracije: David Cullen & Andrew Lloyd Webber
Originalna produkcija: Cameron Mackintosh Ltd.
i The Really Useful Group Ltd.
Aranžman u saradnji sa The Really Useful Group Ltd.

Prevod i prepev: Slobodan Obradović
Reditelj: Jug Radivojević
Dirigent: Vesna Šouc
Koreograf: Konstantin Kostjukov
Scenograf: Aleksandar Denić
Kostimograf: Tatjana Radišić
Lektor: Radovan Knežević
Pomoćnik reditelja: Jug Đorđević

Uloge:
Kristin Marta Hadžimanov / Mirjana Matić
Fantom Slobodan Stefanović / Nikola Bulatović
Raul Slaven Došlo / Ivan Marković
Gospodin Firman Milan Antonić
Gospodin Andre Dušan Šida
Karlota Snežana Savičić Sekulić / Mirjana Stojanović
Madam Žiri Milena Vasić / Ivana Popović
Pjanđi Ljubomir Popović
Gospodin Rejer Dušan Kaličanin
Meg Iva Stefanović
Gospodin Lefevr Božidar Bole Stošić
Žozef Buke Filip Čala
Aukcionar 1 Dragan Vujić Vujke
Aukcionar 2 Oficir Ljubiša Dinčić
Don Atilio Marko Pantelić / Ljubiša Dinčić
Pasarino Marko Pantelić
Vlasnik cirkusa Vladan Matović
Mali Fantom Sergej Bulatović
Mala Žiri Katarina Tričković

BALET: Milica Pavlović, Jelena Vuković, Iva Pijetlović, Lidija Novaković, Ivana Dubovac, Mirela Božić, Milica Todorović, Dunja Stanković, Tara Tomašić, Sanja Kostić, Aleksandra Stanarević, Nebojša Gromilić, Nemanja Naumoski, Miloš Mitić, Sava Vidicki, Marko Ivan, Igor Grabovica

HOR: Biljana Peković, Milena Moravčević, Ivana Klarić, Miljana Radinović, Nevena Đoković, Marija Čuposka, Marko Bogdanić, Filip Čala, Nenad Poledica, Stefan Živanović, Ivan Debeljak, Mirko Milovanović, Vladimir Bulatović

Učestvuje i orkestar Pozorišta na Terazijama.
Tehnička produkcija: Pozorište na Terazijama