ISIDORA BJELICA ISKRENO: Ništa tako ne suši srce kao laž i osuda!
Od kako je obolela od najteže bolesti, Isidora sa svojim fanovima redovno komunicira povodom svojih osećanja, nadanja i strahova.
Ovoga puta podelila je filozofski osvrt na današnje društvo protkano kroz neobičnu priču nad kojom su se mnogi zamislili:
- Kada sam ovog leta usred vrelog avgusta išla sa prijateljicom da obiđem jedan manastir, zaustavio nas je baštovan, iskušenik ili šta je već i počeo da napada moju prijateljicu, izuzetno decentnu i skromnu damu, da su joj previše gola ramena, da je ešarpa nedovoljno pokriva i da ne može da uđe u manastir, onda je krenuo jedno pet minuta da odmerava mene i moju plavu prostu haljinu koja je do članaka i zaključio da je preširoka te da ni ja ne zaslužujem da uđem.
Bila sam konsternirana, jer razumljivo mi je, iako mi je i to banalno, da je problem kad je haljina, recimo, preuska, iako iskreno nikad ne gledam šta ko oblači, pa je l' usko, široko, dugo, kratko, ne gleda Bog pa što bih ja, ali prvi put sam se susrela sa opaskom da je problem ako je haljina i preširoka. Šta ćemo, okrenule smo se i otišle, nedostojno obučene.
Nekada davno takva stvar bi me razljutila jer me malograđani i fariseji, moralisti i pedanti izluđuju u svim pojavnim oblicima još od detinjstva, ne samo što su dosadni i lažni, nego što upropaste svaku veliku i lepu ideju. Ceo život sam imala otpor srca prema takvima, uvek su mi bile bliže bludnice nego bacači kamenja, ali fariseji su čudo, oni falsifikuju svaku misao pa čak pokušavaju i da priču o Bogu svedu na najsuvlji sterilni moralizam koji se iscrpljuje u raznim pravilima bez kraja i smisla.
Nekada davno bih mu rekla da ima problem i da je istinski u molitvi, ne bi ni primetio kako smo nas dve obučene, a još manje bi sprečio osobe da uđu da se mole. Da, ali sada sam ćutala i okrenula se jer Bog je tamo gde je ljubav, a ne osuda, i nije on kriv što je ovaj momak kao i mnogi veru razumeo kroz dužinu suknje i širinu haljine, kroz normu, kroz pseudomoralizam… Nije on kriv kao ni mnogi oni malograđani koji su prvo utočište našli u buržoaskim manirima, pa potom socijalističkim resursima, pa se naprasno prepodobiše u vernike koji se stalno snebivaju nad drugima i osuđuju bližnje i daljnje od jutra do mraka sve ističući prepodobljeni svoje veličanstvene vrline, kao da ne razumeju da je sam Hristos govorio sasvim suprotno i da je radije sedeo sa bludnicama i razbojnicima nego sa tim farisejima. Jer ništa tako ne suši srce kao laž i osuda - napisala je ona u svom maniru, dok su joj se fanovi zahvaljivali na mudrim rečima.
Autor: nadlanu.com/V.A.