OSNIVA SE ALIMENTACIONI FOND: Država će isplaćivati obaveze nesavesnih roditelja

Foto: Ilustracija/Pixabay.com
0

Posle više od decenije komisija završava rad na Građanskom zakoniku. Osniva se alimentacioni fond iz koga će se isplaćivati obaveze nesavesnih roditelja.

Komisija za izradu Građanskog zakonika (GZ) završiće, posle 12 godina rada, do kraja ove godine posao, saznaju „Večernje novosti“, i Prednacrt zakonika trebalo bi do decembra da bude predat Ministarstvu pravde. U toku je sistematizovanje svih predloga i sugestija u okviru 2.838 zakonskih članova i opredeljivanje za jedno od 525 alternativnih rešenja.

U Komisiji kažu da su sve slične kodifikacije u svetu rađene dve-tri decenije, a i naš Zakon o obligacionim odnosima, koji ove godine puni četiri decenije i spada u naše najbolje propise, pisan je punih 16 godina.

Komisija se sastaje svake nedelje i ogroman deo posla je već završila, ali su joj ostali još neki delovi. Između ostalog deo o porodičnim odnosima, koji je otvorio neka od najosetljivijih pitanja: zabrana fizičkog kažnjavanja deteta, treba li Srbiji surogat materinstvo, može li se sklopiti samo crkveni bez građanskog braka, otvara li se put za istopolne zajednice…

Od svih nedoumica u vezi sa porodičnim odnosima, zasad je jedino izvesno da će u Zakoniku ostati zabrana fizičkog kažnjavanja dece. Kako saznajemo, članovi komisije saglasni su i da bi trebalo da ostane alimentacioni fond. Preko njega bi država pomagala mališanima iz razvedenih brakova čiji nesavesni roditelji ne plaćaju uopšte ili retko plaćaju alimentaciju. Naravno, država bi naknadno gonila roditelje neplatiše i od njih namirivala dugove.

Interesovanje javnosti izazvali su i članovi o lišavanju poslovne sposobnosti, odlučivanju o stavljanju pod starateljstvo, uvođenju nepotpunog usvojenja, zajedničkoj imovini supružnika, procesnim pravilima o porodičnim sporovima. Tokom jednoipogodišnje javne rasprave ostala su podeljena mišljenja o uvođenju prava na eutanaziju, profesionalnoj odgovornosti lekara ili drugog medicinskog osoblja, kao i odgovornosti za štete od terorističkih akata.

Na deo GZ koji se odnosi na porodične odnose, kažu u Komisiji, stigao je veliki broj komentara, ali ništa manje nije stiglo ni na deo o imovinskim odnosima. Prema rečima člana Komisije prof. dr Miodraga Orlića, posebno su dragocene sugestije Saveta stranih investitora.

U toku je važan deo čitanja Zakonika, a to je uklanjanje alternativnih rešenja. To je mučan proces jer mnoge od alternativa su zagonetke na raskrsnici; često su oba puta legitimna i valjana, ali je teško opredeliti se jer u određenom trenutku ne možete da sagledate koje sve konsekvence će izabrani put doneti – kaže prof. Orlić.

On primećuje da, ukoliko su valjani, građanski zakonici dugo traju. U Francuskoj je GZ, recimo, nastao 1804. i više od 200 godina su generacije živele i uređivale međusobne odnose na osnovu njega. Takođe konstatuje da je ovo vreme kodifikacija i da su mnoge zemlje oko nas, kao Mađarska, Rumunija ili Češka, kao i one daleko od nas (Argentina i Brazil), nedavno donele građanske zakonike. Neke druge države su, pak, donosile zakonike u više faza, kao npr. Rusija, Holandija ili Kvebek.

VAŽAN KONTINUITET

GZ uspostavlja pravila među pojedincima i pravnim licima. Ljudi ta pravila prihvataju sa prirodnom obaveznošću, kao da se samo po sebi podrazumeva. Recimo, ako ste u restoranu naručili jelo, morate ga platiti; ako ste od nekog pozajmili novac, morate ga vratiti; ako ste nekome prouzrokovali štetu, morate je naknaditi. Ova utemeljena pravila bila su narušena posle Drugog rata, a naš zadatak je da ih sada izgradimo tako da budu u kontinuitetu sa poretkom koji smo imali, ali u modernizovanom obliku – kaže prof. Orlić.

Posao nam je olakšao rad izuzetnog pravnika, prof. Mihaila Konstantinovića, koji je, da tako kažemo, pripremio veliki deo ovog posla. Na tim osnovama, Komisija na čelu sa prof. dr Slobodanom Perovićem, nastoji da predloži donošenje zakonika koji će odgovarati našim naravima i mentalitetu, a koji će istovremeno biti na nivou najviših dostignuća u uporednom pravu – kaže prof. Orlić.

Građanski zakonik sastoji se iz pet celina: opšteg dela, porodičnih odnosa, nasleđivanja, stvarno-pravnih i obligacionih odnosa.

Izvor: Novosti.rs/V. Crnjanski Spasojević
Foto: Ilustracija/Pixabay.com

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.