PRAVOSLAVNI OBIČAJI ZA KOJE NISTE ČULI: Da li znate kako se širom sveta slavi Vaskrs?

0

Narodi širom sveta na različite načine proslavljaju najveći hrišćanski praznik.

Vaskrsenje Hristovo u svetu, osim srpske, danas slavi i ruska, grčka, bugarska i etiopska crkva, kao i jedan broj Eskima koji žive na Aljasci, ali i pravoslavni vernici u Egiptu.

Grčka

Prelepo grčko ostrvo Krf neguje neobičnu uskršnju tradiciju. Stanovnici ovog ostrva prazničnu nedelju započinju razbijanjem posuđa! Zapravo, od samog jutra, meštani sa prozora bacaju zemljane ćupove, tanjire i činije na ulicu. Neki veruju da ovaj običaj potiče iz stare Venecije, gde su se na Novu godinu izbacivale stare stvari iz kuće. Po drugima, razbijanjem zemljanog posuđa se simbolično slavi početak proleća, buđenje prirode koja će doneti plodove, hranu, sve ono što se drži i priprema u ovim posudama.

Bugarska

Centralno mesto na prazničnoj trpezi kod Bugara zauzima domaća štrudla, kuznjak. Na Veliki četvrtak se farba prvo jaje i priprema testo za vaskršnji hleb, koji se u Bugarskoj zove kravaj, Božja pita, košara, harman, kvasnik, jajčenik, pletenica ili kukla. Obaveza za svaku Bugarku je da spremi hleb s crvenim jajem u sredini, koje se poklanja prvom gostu koji poseti ukućane. U nedelju Bugari idu u crkvu na svetu liturgiju i vraćaju se domovima sa svećom u ruci. U Bugarskoj je, takođe, običaj da se za Vaskrs nosi nova odeća, koja simboliše rađanje novog života.

Rusija

Uskrs je, za 11 vekova hrišćanstva u Rusiji, bio i ostao porodični praznik. Po čitavoj zemlji, počevši od Velikog četvrtka, peku se kuliči, spremaju se sirne pashe, boje se jaja na različite načine. Starinski je običaj da se za Uskrs pripremi bogata trpeza, pa čak i u skromnim porodicama, gde su kulič i jaja bili obavezni. Obojenim jajima porodice su se od davnina posebno ponosile. I ostala hrana koja bi se našla na stolu za praznik, nije se inače spremala običnim danima. Na Uskrs bi se služilo meso i to praseće ili teleće pečenje, uz druge specijalitete i neizbežni kulič i jaja. Uskrs se obeležava u krugu najbližih. Takođe, običaj je bio da se tokom uskršnjih praznika posećuju rođaci koji daleko žive.

Obojenim jajima ruske porodice su se od davnina posebno ponosile. Osim toga, u kućama bi se palile sve sveće, lampe i ostali izvori svetlosti, a u hramovima bi tokom liturgije bile upaljene sve uljane lampe iznad ikona i mnoštva sveća. Praznična liturgija trajala je čitavu noć. Sveštenici hramova bi po okončanju službe svetili jaja, kuliče i pashe koje bi doneli vernici. Na Uskrs, polazeći na čestitanje praznika kod bliskih rođaka ili komšija, obavezno bi se nosila obojena jaja. Pozdravljali bi se i čestitali rečima „Hristos voskres — Voistinu voskres“ uz ljubljenje u obraz tri puta. Ovaj običaj se, inače, smatra karakterističnim za slovenske pravoslavne narode.

Eskimi

Pravoslavni Vaskrs slavi čak i oko 25.000 Eskima na Aljasci. Ovaj običaj ostao je još od 1741. godine, kada je Aljaska bila u sastavu Rusije. Tada su prvi ruski trgovci prenosili pravoslavlje na Eskime, koji su njih lovili divljač. Danas, Eskimi Vaskrs slave i po nedelju dana, i to zato što se komšijama i rođacima ne isplati da se istog dana vraćaju kući sa slavlja, pošto su desetinama kilometara udaljeni jedni od drugih. Za praznik se obično sprema usoljena riba, najčešće losos, a služi se u sirovom stanju. Na trpezi se nađe i salata od retkog bilja, koje se pola godine čuva samo za tu priliku.

Izvor: Kurir
Foto: Ilustracija/Pixabay

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.