Pomoć EU Grčkoj dobra i za Balkan

BRISEL, 2. maja 2010. (Beta) - U Evropi nestrpljivo očekivani I konačno postignuti dogovor zemalja "zone evra" i Međunarodnog monetarnog fonda o finansijskoj podršci Grčkoj imaće povoljan učinak i za ekonomsku stabilizaciju Balkana, pre svega Bugarske i Srbije.

To proizilazi iz mišljenja analitičara i medija u Evropskoj uniji, koji smatraju da će time biti odagnane nedoumice o daljem delovanju filijala grčkih banaka u regionu.

U Evropskoj komisiji u Briselu je agenciji Beta prenesena ocena da predviđena kreditna podrška 16 zemalja članica "evrozone", uz delimičnu potporu i MMF-a, Atini treba da znači da neće biti oklevanja u matičnim grčkim bankama, kad su u pitanju poslovanje i dalje odobravanje kredita poslovnim partnerima na zapadnom Balkanu.

Važno je, kako smatraju svi evropski zvaničnici i analitičari, što će dalji napadi na Grčku i celu "zonu evra" biti onemogućeni trogodišnjim mehanizmom potpore između 100 i 120 milijardi evra kredita vladi u Atini, uz obavezu da sprovede drastične mere budžetske štednje, kresanja javne potrošnje i strukturne promene za postavljanje grčke privrede na zdrave osnove.

Evropska komisija primećuje da je "i dalje veoma neizvesno" kakva će biti budžetska kretanja u zemljama koje su u procesu pridruživanja EU, "jer to zavisi od prilagodljivosti i oporavka njihovih privreda, mada su ravni javnih dugova ograničene".

Evropska komisija ukazuje i na to da su, u dogovoru sa MMF-om u Srbiji utvrđen makroekonomski stabilizacioni program i prvi povoljni rezultati "stvorili uslove da se olabavi sporazum pod okriljem Inicijative Evropske koordinacione banke, kojim su srpske podružnice od svojih matičnih stranih banaka tražile da u 2009. održe isti nivo kredita privredi kao u 2008".