KOCKICE I KAŠIČICE: Koliko šećera dnevno smemo da unosimo u organizam?

Foto: Ilustracija/Pixabay.com
0

Kada je unos šećera u organizam u pitanju, mogu se čuti različite stvari.

Najčešće su one da su razne vrste „zdrave hrane“ (musli, voćni jogurt, različiti zdravi slatkiši itd.) prepune šećera, kao i da unos jedne takve namirnice za jedan obrok možda može da zadovolji celodnevnu potrebu organizma za šećerom.

Ali nije samo čist, beli ili žuti, šećer u pitanju. Osim saharoze, tu su i glukoza, fruktoza, maltoza, kukuruzni sirup, hidrolizovani skrob, invertovani šećerni sirup i melasa. Sve su to vrste šećera koje se na različite načine upotrebaljavaju u proizvodnji hrane koji svakodnevno konzumiramo.

Stručnjaci za ishranu smatraju da šećeri ne bi trebalo da čine više od 5 odsto ukupne energije, odnosno unosa kalorija, koju sa hranom i pićem unesemo u organizam tokom dana.

A to, otprilike, iznosi 30 grama, odnosno oko 7,5 kafenih kašičica, piše britanski Metro.

Prema starosnoj dobi čoveka, tabela dnevnih vrednosti unosa šećera bi trebalo da izgleda ovako:

– Odrasli: ne više od 30 grama / ekvivalent 7 kockica šećera.

– Deca između 7 i 10 godina: ne više od 24 grama / ekvivalent 6 kockica šećera.

– Deca između 4 i 6 godina: ne više od 19 grama / ekvivalent 5 kockica šećera.

– Za decu starosti ispod 4 godine ne postoje definisane vrednosti, ali se preporučuje izbegavanje zaslađenih pića i hrane u koju je dodat šećer.

Ove količine odnose se na slobodne šećere, dakle one koji se hrani dodaju u procesu proizvodnje, kao i na šećere prisutne u medu, sirupima i voćnim sokovima.

Šećeri koji se mogu naći u mleku, voću i povrću ne smatraju se slobodim šećerima i na njihov unos nije neophodno obraćati posebnu pažnju. Ovi šećeri su, međutim, uračunati u ukupne količine šećera navedene na deklaracijama poroizvoda koji ih sadrže.

Izvor: B92
Foto: Ilustracija/Pixabay.com

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.