HITNO POČNI DA SE RADUJEŠ ONOME ŠTO IMAŠ: Isidora Bjelica ostavila status nad kojim su se mnogi zabrinuli

0

„Pod hitno počni da se raduješ onome što imaš, ili ćeš plakati zbog onoga što si nekad imao a da nisi ni znao koliko si srećan“

Naša poznata spisateljica Isidora Bjelica, koja se već godinama bori sa opakom bolešću, ne posustaje duhom i oštrinom svojih reči i tekstova.

Danas je na svom Instagram profilu ostavila poruku nad kojom su se mnogi zamislili:

Jedna od najpametnijih izreka koju sam pročitala kaže: „Pod hitno počni da se raduješ onome što imaš, ili ćeš plakati zbog onoga što si nekad imao a da nisi ni znao koliko si srećan“. Nažalost, zbog destruktivnih programa i permanentne koncentrisanosti na ono što nemaju, malo je ljudi koji su u stanju da se stalno raduju onome što imaju, iako je to osnova sreće.

Razumem da ovaj svet održava potraga za onim što ljudi žele, a nemaju, ali sreću ipak održava zahvalnost za ono što imamo. Nekad davno imala sam prijateljicu ili sam bar tad mislila da smo prijateljice, koja je imala poveliku jahtu… Jedan dan zvala me očajnim glasom i rekla: „Jao, evo pored mene prođe Armanijeva jahta koja je duplo veća i duplo lepša i ja to nikad neću imati“. Ja sam baš tada sa decom koja su bila jako mala obilazila Sirmione, sela sam na klupu i rekla joj: „Ali uvek će biti većih i lepših, raduj se zbog onog što imaš“. Uvek je imala više nego što 90 odsto ljudi ima i u svojim snovima. Da se razumemo, nisam imala trunku ironije jer i kad bogati ljudi plaču njihov bol je iskren, pa nekad i jači od bola onoga koji noćas neće imati ni običan krevet… Ispostavilo se da je naše prijateljstvo krhkije od njenog osećaja sreće i izgubilo se negde u vihoru mojih nevolja.

Nebitno… Pa ipak, nikad nisam razumela ljude koji postaju nesrećni jer neko ima bolja kola, veću jahtu, bolje telo, uspešniju karijeru, gde je granica? Zašto moramo sve da posedujemo? Zašto ne možemo kao u muzeju da se divimo nečemu što nije naše? Da uživamo u lepoti nečeg samom činjenicom da ga vidimo i da smo u stanju da primetimo lepotu iako nam ne pripada? Zar nam na neki način ne pripada samim tim što je vidimo?

Ljudska žeđ za onim što nemamo jeste na neki način stimulativno delovala na civilizaciju jer su ti ljudi gonjeni svojom željom stvarali, gradili, osvajali, ali ta ista želja neretko je postajala neutoljiva glad koja se pretvarala u osećanje zavisti i nezdrave kompeticije. Koliko zaista možete da se radujete zbog nečeg što je tuđi posed? Lepota? Uspeh? Imanje? Svaki čovek mora da se brutalno stavi pred taj test, da li se radujemo tuđim prelepim stvarima ili smo preplavljeni zavišću i ljubomorom.

Autor: nadlanu.com/B.M.
Foto: isidorabjelicapajkic/Instagram

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.