ŠTA DOVODI DO POJAVE GASTRITISA: Želudac „gori“ i od lekova

Foto: Ilustracija/Pixabay.com
0

U starijem životnom dobu mnogi, uglavnom zbog „jakih“ lekova za hronične bolesti, a često i zbog nepravilne ishrane, neprilagođene zdravstvenom stanju, imaju problem sa gastritisom.

To je, zapravo, upala želudačne sluzokože, koja može biti hronična ili akutna. Simptomi mogu da budu različiti. Većina bolesnika oseća pečenje i/ili žarenje u želucu, mučnine, nagon na povraćanje… Kod nekih je ovo stanje praćeno jakim bolovima, a kod nekih samo manjom ili većom nelagodnošću.

Kod starijih je gastritis najčešće rezultat korišćenja nesteroidnih protivupalnih lekova, recimo onih protiv reumatskih bolova, ali javlja se i posle infekcije bakterijom. Zato što ne moraju biti izraženi do praga netrpeljivosti, simptomi se često zanemaruju, bar u početku, a ne bi trebalo da bude tako.

Upala želudačne sluzokože nije stanje koje će proći samo od sebe, i ako se ne leči može da dovede, recimo, do stvaranja čira u želucu, ali i do karcinoma želuca.

Čak i kad postanu svesni da problem sa želucem više ne mogu da zanemaruju mnogi zaziru od odlaska lekaru, a razlog je procedura kojom se dijagnostikuje ova bolest, jer je neprijatna. Naime, dijagnoza se postavlja gastroskopskim pregledom. Jedino tako se određuje tačno mesto oštećenja sluznice. Gastroskopijom se pregledaju jednjak, želudac i dvanaestopalačno crevo. Prilikom ovog pregleda aparat u obliku tankog creva sa lampicom na vrhu, plasira se kroz usta u kojima je štitnik od mekane plastike pod kontrolom oka sve do kraja dvanaestopalačnog creva. Aparat zapravo proilazi istim putem kroz telo kao i hrana, ali kod pacijenata ova cevčica izaziva potpuno drugi osećaj, pa bi mnogi na svaki način da izbegnu ovaj pregled.

Hronični gastritis pojavljuje se zbog bakterija, konzumiranja previše alkohola, određenih lekova, hroničnog stresa, ali i neki problemi sa imunitetom mogu da dovedu do gastritisa. Zbog upale dolazi do promene u samom sastavu želuca, zbog čega oboleli već posle samo par zalogaja ima osećaj da je sit. Stanje se postepeno pogoršava, čak toliko da se mogu pojaviti predkancerozne promene.

Osim lekova, bakterijskih infekcija i nekih imunoloških bolesti kakva je, recimo Kronova, nezdrava ishrana je, takođe, često uzrok gastritisa. Među loše navike koje povećavaju rizik od gastritisa ubrajaju se stalno konzumiranje masne i slane hrane, pušenje, konzumiranje alkohola…

U lečenju se prvo primenjuje dijetetske režim ishrane, a zavisno od stanja bolesti i lekovi za smanjivanje želudačne kiseline. I pored toga, u nekim slučajevima bolest može da traje godinama, a za obolele je tad najvažnije da zdravom ishranom smanje intenzitet tegoba. Najvažnije je da se uspostavi ritam obroka, i da oni budu manji, a češći. Iako neki zbog tegoba izbegavaju da jedu, a drugi pokušavaju bol i nelagodu u želucu „da zatrpaju“ hranom, nijedna od dve krajnosti, upozoravaju lekari, nije dobra. I gladovanje, i prejedanje mogu da pogoršaju stanje, a u redovnoj ishrani, podeljenoj u pet-šest dnevnih obroka, trebalo bi da dosta namirnica bogatih probioticima kao što su jogurt i kefir, zatim belo pileće i ćureće meso, riba, pirinač…

ŠTA ŠKODI?

Gazirano: izbegavajte kafu, čajeve i gazirana pića, jer gasovi i kiselina koje sadrže u sebi mogu samo da pogoršaju gastritičko stanje. Kafu nikada ne pijte na prazan stomak, a ako baš ne možete bez jutarnje kafe pre nje pojedite bar malo hleba, najbolje koricu bez sredine, i nikako vruć hleb.

Začini: izbegavajte jaku previše začinjenu hranu jer tako zapravo izbegavate pogoršanje tegoba gastritisa. Od začina najviše može da vam škodi čili, paprika, kari…

Sirovo povrće: za gastritis je važno izbegavati hranu koja dodatno opterećuje ili iritira želudac. Hrana treba da bude lako svarljiva, dok crni i beli luk, paprika, paradajz kod nekih pogoršavaju tegobe. Preporučuje se bareno povrće blagog ukusa, nikako ono koje nadima i stvara osećaj težine u stomaku: krompir, zeleno povrće, kajsije, breskve, špargla, šargarepa, spanać…

Masna hrana: to se pre svega odnosi na način pripreme hrane, a kod obolelih od gastritisa podrazumeva izbegavanje pržene i pohovane hrane. Ne preporučuju se, takođe, ni namirnice pune transmasnih kiselina – margarin, krekeri, torte.

Mlečni proizvodi: važno je da se ograniči unos mleka i mlečnih proizvoda, a svakako bi trebalo izbegavati jake bele sireve, sve vrste kačkavalja, sladoled…

Izvor: Novosti
Foto: Ilustracija/Pixabay.com

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.