INTERVJU: Milan B. Popović

U muzici, poeziji I životu, svida ih ima, a ponekad su inspiracija za poeziju I muziku…

Brutalni dobronamernici… Tako surov i, nažalost, tako tačan opis ljudi koji su sve, samo ne malobrojni, bez značaja. Okružuju nas svuda, svakodnevno, ponekad steknemo utisak da se množe geometrijskom progresijom – nije ni čudo što su bili inspiracija multitalentovanom stvaraocu Milanu B. Popoviću (34) za zbirku pesama, a onda i za CD na kome je 18 grupa i izvođača snimilo numere sa njegovim tekstovima. Reč ima mladi pesnik koji se već dugo uspešno bavi i književnom kritikom, ali i recenziranjem raznorodnih domaćih pop albuma za mnoge medije.

- Na kompilacijskom albumu „Vreme brutalnih dobronamernika“ učestvovali su Aleksandra Slađana Milošević u saradnji sa grupom Alogia, i bendovi Instant karma, Abonos, Art diler, Backbone, Tales of dark, Broken strings, Atlantida, Disparador, Amaranth, A. R. Club, Heaven rain, Iskaz, Darkshines, Asphalt Chant, Seraphim i Demether. Posebna čast mi je bila saradnja sa našom, već decenijama unazad poznatom i priznatom svestranom umetnicom Aleksandrom Slađanom Milošević i grupom Alogia na zajedničkoj pesmi „Izdaja“ (ja bih da odmorim dušu). Generalno, nezaboravno iskustvo i zadovoljstvo je bilo raditi i sarađivati sa mnogobrojnim mladim muzičarima i kompozitorima iz Srbije i balkanskog regiona - ispričao je za početak „spiritus movens“ ovog projekta.

Otkud ideja o spajanju popularne muzike i savremene poezije u jednu skladnu celinu?
- Klasičan književni aparat u Srbiji, da tako nazovem zvaničnu književno-trgovačku scenu, je jako zakržljao, staromodan i nije prilagodljiv novim strujanjima i pesničkim senzibilitetima. Forsiraju se najčešće prozni naslovi koji mogu da se koliko-toliko prodaju i unovče. Više nije bitan umetnički domet dela, već koliko novca može da se zaradi na određenoj knjizi, koja je sada postala proizvod. Nažalost, najjednostavnije rečeno, sve se svelo na pare i bukvalnu i metaforičku prodaju. Pošto sam video da je borba sa vetrenjačama i svojevrsnim književnim grupacijama gotovo besmislena, okrenuo sam se subkulturi i rokenrolu, prvoj životnoj ljubavi. Ideja da spojim svoju poetiku sa modernim gitarskim strujanjima, je bila, ispostavilo se, toliko skladna, opravdana i adekvatna, da sam čak i ja bio iznenađen krajnjim kreativnim rezultatom.
-
Raznoliki su bili kriterijumi za odabir izvođača ?
- Vodilo se računa prvenstveno o kvalitetu, aktuelnosti, ali i o ravnopravnoj teritorijalnoj rasprostranjenosti muzičara-učesnika, tako da se, pored nekoliko sastava iz Beograda, nalaze i umetnici iz Kragujevca, Novog Sada, Smedereva, Zrenjanina, Pančeva, Petrovca na Mlavi, Banja Luke i drugih gradova. Kreativan doprinos i lični pečat je svojski dalo čak 70 muzičara i kompozitora.

Likovnu opremu CD-a je radio akademski slikar-grafičar Jakša Vlahović, sin proslavljenog umetnika Jugoslava Vlahovića i tvoj višegodisnji saradnik.
- Jakša je vremenom postao moj iskreni prijatelj. On je, vanserijski, i u svetskim okvirima priznati, akademski slikar i grafičar. Može da se pohvali brojnim međunarodnim i domaćim nagradama, ali neće, jer je jako skroman, a još više je talentovan. Svaku moju zamisao je znao da adekvatno efektno vizualizuje. Radio je kompletan omot diska kao i korice i ilustracije za sve tri moje knjige poezije, počev od “Molitva tetoviranog srca”, preko “Vremena brutalnih dobronamernika”, pa sve do knjige “Oka da ne ispustim dah”.

Koliko je trajao sam proces stvaranja pesama ?
- Od snimanja prve (grupa “Abonos”, pesma “Urlik”), pa do poslednje numere na disku (grupa “Heaven rain”, pesma “Dva”), protekle su tri godine. Ispada da je lakše i lepše bilo stvoriti komletnu numeru i celu kompilaciju, nego ono što sledi kasnije, čisto tehnički, štamparski i izdavački deo. Međutim, hrabre i dosledne i sreća prati. Celu kompilaciju vaši čitaoci mogu da poslušaju na sajtu www.MolitvaTetoviranogSrca.com “

(old_image)Ti si, prvenstveno, pesnik, ali i književni (“Blic”) i muzički kritičar (“Time out”). Kakav je tretman poezije i pesnika danas?
- Poezija je nepravdeno potcenjena i marginalizovana, verovali ili ne, i od samih književnih institucija, koje bi, po svakoj normalnoj logici i definiciji, morale da je poštuju i u svakom smislu potenciraju. One to, međutim, ne čine. To je, zapravo, i najstrašnije u celoj priči. Smatram da je poezija elitna duhovna disciplina!- skoro da je uzviknuo Popović.

Jadranka Janković-Nešić, u jednoj od recenzija, nalazi sličnost tvoje oštrine sa ranim radovima Bore Đorđevića. Koga ti lično vidiš na našoj starijoj ili novijoj sceni kao najsličnijeg sebi ?
- Uživam u muzici, celoj subkulturnoj sceni, domaćoj i stranoj - od roka, preko metala do hip hopa. Volim autore kalifornijske scene sa početka devedesetih godina, posebno William Bruce Rosea i Jeffery Dean Isbella. Ne bih sa domaće scene nikog posebno izdvajao, iako mnoge volim i poštujem. Mislim da svaki pesnik mora da gaji svoj originalni, prepoznatljiv stil i izražaj”.

Bio si prinuđen kao novinar da se baviš i estradnim izdanjima. Kako se osećaš u takvim situacijama ?
- Prema tome imam čisto profesionalni odnos. Shvatam to kao deo novinarsko-kritičarskog posla, i ne vidim u tome nikakav problem.

Kakvi su ti dalji planovi ?
- Nova zbirka pesama, svakako. Već je završena i samo čeka moje zeleno svetlo da krene u proces štampanja. Kako stoje stvari, izdavač će biti isti kao i do sada, „Narodna knjiga“ iz Beograda. Odlučio sam, međutim, da cela ova i dobar deo naredne godine bude u znaku kompilacije o kojoj pričamo, pa su sve moje misli i aktivnosti usmerene isključivo ka tome.

Kakva su tvoja iskustva sa “brutalnim dobronamernicima” ?
- Njih imate u svim slojevima društva. Sasvim sigurno ih možete sresti svakodnevno, kojim god poslom da se bavite - u komšiluku, na ulici, na radnom mestu. Možete ih čak prepoznati i u široj familiji. Zbog toga je taj naziv “Vreme brutalnih dobronamernika”, zapravo, tako univerzalan i istinit.

Srpski rok danas ?
- Postoji. Bori se svim silama da izdrži situaciju koja traje godinama unazad. Žalosno je što mnogi vredni i talentovani muzičari, kompozitori, pisci, sve to što tako udarnički i posvećeno rade, čine samo iz ljubavi i entuzijazma. Danas nedostaju i mediji koji bi ih podržali, o manjku novca i finansijskoj neisplativosti svega toga - da i ne govorimo. Čak i institucije koje bi trebalo time da se bave, ne čine to. Ja se kroz svoje novinske, kolumnističke tekstove o rokenrol muzici i subkulturi uopše već dve decenije trudim da maksimalno podržim sve te bendove, pisce, pesnike“, u „donkihotovskom“ stilu je završio Milan B. Popović.

Milan Ćunković