Pogled s Kalemegdana

0

Poslednja pozorišna premijera ovogodišnjeg BELEF-a (koji je završen u nedelju uveče) najeksplcitnije se bavi ovogodišnjim sloganom festivala – ‘Tu i tamo je ovde’ a ‘Pogled sa Kalemegdana’, esej Vladimira Velmar Jankovića prvi put dramatizovan i izveden kod nas objavljen je 1938. godine 

Na stepenicama ispred paviljona „Cvijeta Zuzorić“ nalaze se turistički vodič (Ivana Jovanović) i profesorka istorije (Danica Ristovski). Učenici u klupama (učenici baletske škole Lujo Davičo) su iza njih, ispred samog Paviljona , sve vreme na sceni i sve vreme pokretima ilustruju i komentarišu priču. Snažne emotivne momente, koji ni u jednom trenutku ne skliznu u patetiku, u delovima predstave dočaravaju muzika i fotografije i video zapisi koji se projektuju na zidu Paviljona. 

„Kada se govori o Vladimiru Velmar Jankoviću onda se govori o dramskom piscu, pripovedaču, esejisti, kritičaru, psihologu i prevodiocu, jednoj izuzetnoj ličnosti koja je, kao i mnogi intelektualci Srbije, napustila Srbiju i svoj zemaljski život završila u Španiji. Scensko izvođenje „Pogleda sa Kalemegdana“ predstavlja premijerno prikazivanje ovog dela i to na datum njegovog rođenja. Scenski projekat zamišljen je kao postdramski esej sa izrađenim političkim pitanjem o prošlosti, stvarnosti i budućnosti Srbije i Beograda. Scenario komada – dramatizacija i adaptacija dela „Pogled s Kalemegdana“ prožeta je pojedinim delovima iz Dvornikovićeve ‘“Karakterologije Jugoslovena“, kao i citatima iz eseja Bertolta Brehta o pozorištu i stvarnosti, glumcu, intelektualcu i njegovom uticaju na stvarnost. 

Projekat se obraća srpskoj, pre svega beogradskoj javnosti, mladom čoveku koji ima kroz projekat mogućnost da sagleda prošlost, sadašnjost i da prema budućnosti uspostavi svoj stav o poziciji i delanju Čoveka beogradskog sa sobom i sa svetom u sebi i svetu“, navela je o predstavi rediteljka Ivana Vujić koja je adaptaciju i dramatizaciju komada uradila zajedno sa Slavenkom Milovanović. 

Ivana Vujić je za ovu predstavu navela i da je reč o „obliku postdramskog pozorišta, koje bi se muzičkim jezikom moglo označiti i kao rondo za dva glumca, plesače i glas“. Dramaturzi predstave bili su Slavenka Milovanović i Tatjana Žarković, scenogaf Kosta Bunuševac, koreograf Dunja Mahorčić a video rad i video animaciju potpisala je Svetlana Volic.

Turistički vodič, predstavnik mlade generacije i društva koje je površno, isprazno, blazirano, materijalno – odlazi u svet jer ovde ‘znanje i rad ne znače ništa’. Profesorka istorije se, posle života provedenog u inostranstvu vratila ovde – ‘devet godina mi je trebalo da se vratim i samo jedan minut da se svega setim’. 

Njihov dijalog je i sukob dveju generacija, dva vremena, načina razmišljanja, poimanja sveta, pokušaj razumevanja… Ali emocije prema sopstvenim korenima su iste, one su uvek tu, samo ih možda intenzivira patina iskustva i zrelosti. 

Predstava koja, na prvi pogled deluje ‘na prvu loptu’, sa previše eksplicitnom idejom i simbolikom, ipak otvara puno pitanja. Kalemegdan je i mesto megdana i breg za razmišljanje. 

Pogled s Kalemegana je pre svega pogled iz budućnosti ali i osvrt na prošlost, doživljaj sadašnjice, zapitanost o budućnosti do koje , u promišljanju o ovom ovde, dolaze sve generacije – u dilemi otići ili ostati. Tom dilemom bavio se I čitav ovogodišnji BELEF, sa idejom i odlukom da se ponudi I osvesti opcija ovde. 

Predstava „Pogled sa Kalemegdana“ je koprodukcija BELEF centra, Beton Hala teatra i Univerziteta Umetnosti u Beogradu i deo je proslave 50 godina Univerziteta Umetnosti.

Jelena Jovanović

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.