Alchajmer sve agresivniji

0

Alchajmerova bolest će se učetvorostručiti do 2050. godine.

BALTIMOR – Očekuje se da će se broj ljudi koji pate od Alchajmerove bolesti učetvorostručiti do 2050. godine.

Istraživači sa Medicinskog fakulteta univerziteta Džons Hopkins u Baltimoru, u državi Merilend, kažu da će se do tada kod 106 miliona ljudi širom sveta razviti ta bolest. Oni ocenjuju tu situaciju kao „globalnu epidemiju“ i navode da će 43 odsto obolelih u 2050. godini zahtevati visoki nivo nege. Istraživanje je pokazalo da će se najveće povećanje broja obolelih od Alchajmera pojaviti u Aziji, gde trenutno živi skoro polovina ukupnog broja obolelih pacijenata. 

Ti statistički podaci i bolno posmatranje voljenih osoba kako tonu u bolest, navodi sve više ljudi da preuzme sve što mogu kako bi sprečili početak Alchajmerove bolesti. 

Istraživači sa Univerziteta Kalifornije kažu da ljudski mozak počinje da pokazuje znake starenja još u ranim dvadesetim godinama. Oni procenjuju da je samo jedna trećina faktora koji utiču na memoriju i dugotrajno zdravlje mozga, genetički predodređena. Istraživači takođe naglašavaju da je većina faktora koji utiču na zdravlje mozga u stvari pod našom kontrolom, poput načina života i ličnog zdravlja. Oni navode da mnogi Amerikanci ove informacije shvataju veoma ozbiljno kako bi poboljšali opšte stanje svog mozga. 

U takozvanim „teretanama za mozak“, ljudi se bave vežbama za mozak uz pomoć kompjuterskih programa. Mnogi Amerikanci nikada neće zaboraviti patnje nekog od roditelja ili bliskih ljudi obolelih od Alchajmera. „Više se plašim toga nego saobraćajne nezgode ili nečeg drugog tako strašnog“ – izjavila je jedna žena i zato se upisala na „časove za memoriju“ kod doktora Gerija Smola, neurologa sa Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu. 

Ukoliko naučite određene tehnike za memoriju, poboljšaćete svoje pamćenje – ne samo kratkoročno već i za period od četiri do pet godina – tvrde lekari. 

Drugi gerontolozi, međutim, tvrde da ne morate da odlazite u „teretane za mozak“ ili koristite tehniku koja šalje neuro-talase za vežbanje vašeg uma. Doktor Dejvid Lauenstin upozorava: „Nema podataka ili naučnih dokaza koji nagoveštavaju da su ti programi efikasniji od drugih alternativa kao što su anagrami ili ukrštene reči“! 

Mnogi ljudi se ipak upisuju na programe za treniranje mozga zato što su uplašeni a gospođa Nensi Levit naglašava – „Trudim se da sačuvam sopstveni život, čineći ga dužim i boljim“… 

Doktor Lauenstin smatra da pacijenti mogu da uče veštine koje su smislene, kao što je ponovno učenje imena uobičajenih stvari. To ne može da zaustavi bolest ali može da omogući pacijentima sa Alchajmerom da duže ostanu sposobni.

(FoNet)

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.