Prokletstvo "krvavih dijamanata"
Za Sijeru Leone haško suđenje ratnim zločinima iz 90-tih, sa sve spektaklom svedočenja Naomi Kembel i Mije Farou, više nije bitno - dijamanti tamo i dalje nikog ne čine sitim.
U Hagu je u toku proces protiv bivšeg liberijskog predsednika Čarlsa Tejlora, optuženog za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u
vreme građanskog rata u Sijeri Leone, u kome je ubijeno oko 120.000 ljudi.
FILM I ŽIVOT
Film "Krvavi dijamant" sa Leonardom di Kaprijem svojevremeno je verno prikazao šta se i s koliko brutalnosti dešavalo u toj zapadnoafričkoj zemlji. Od 1991. do 2002. pobunjenici iz Revolucionarnog ujedinjenog fronta su vladali područjima bogatim dijamantima, dragim kamenjem kupovali oružje i vodili svirepi rat ne samo protiv vlasti nego i protiv stanovništva Sijere Leone.
Da li je to bilo po nalogu liberijskog gospodara rata Čarlsa Tejlora, odlučiće Međunarodni krivični sud za Sijera Leone u Hagu. Da bi ga osudio, sudu je potreban dokaz da je tada posedovao "krvave dijamante". Taj proce godinama nije privlačio pažnju sveta, a onda je odjednom postao vest dana i dobio ogroman publicitet, jer...
Prošlog četvrtka se u sudu kao svedok pojavila i britanski top model Naomi Kembel koja je tom prilikom izjavila da je 1997. na poklon dobila dijamante, ali da ne zna od koga i da samo pretpostavlja da su oni bili od Tejlora.
Pred istim sudom njen bivši agent Kerol Vajt i holivudska glumica Mija Farou uterale su Naomi u laž, rekavši da im je tada nedvosmisleno rekla da je dijamante dobila od Tejlora.
PROKLETSTVO I BEDA
Za Sijeru Leone, međutim, suđenje više i nije važno. Već osam godina tamo vlada mir. No, dijamanti i dalje nisu blagoslov. Ljudi nemaju nikakve koristi od izvoza te sirovine, ali i dalje kopaju u potrazi za dijamantima, jer drugog posla nema.
Abubakar Dukri je u selu na istoku zemlje imao plantažu kakaoa, ali to je odavno prošlost. Rat mu je onda uzeo sve:
porodicu, kuću, zemlju. Od tada kopa u potrazi za dijamantima da bi preživeo. Za to ne dobija novac. Radi za zdelu pirinča dnevno.
"Naravno, želim ponovo da radim na plantaži, ali nema šanse, jer ko će mi pomoći da izađem iz ovih rupa. Prazna vreća ne može da stoji. I zbog toga i dalje tragam za dijamantima, mada neću nijedan naći", kaže Dukri.
Na aukciji u Ženevi vrednost jednog dijamanta, naravno brušenog, nedavno je procenjana između 15 i 16 miliona evra. Dukri će, čak i ako nađe neki dragi kamen, morati da ga preda vlasniku rudnika i za njega će možda dobiti par lokalnih novčića.
U vreme rata dijamanti su bili krvava moneta, jer su je strani koncerni koristili da bi od vlade Sijere Leone po smešnim cenama kupovali koncesije za iskopavanje. Dijamanti su često služili i kao sredstvo za podmićivanje.
Loša privatizacija i ekstremna korupcija su doprinele da izvoz dragog kamenja predstavlja još samo dva procenta bruto domaćeg proizvoda Sijere Leone. Bila je to istorijska greška.(old_image)
Dukrijev prijatelj Tom Jomah je zbog toga besan. Kaže da bi svom predsedniku rado pogledao u lice. Glasao je za Ernesta Baja Koromu da bi se u zemlji situacija konačno poboljšala. Ništa se, međutim, nije desilo: "Predsednik je nešto kao moj otac. Kažem mu - molim te, pomozi nam. Nama je potrebna poljoprivreda. Zaboravi dijamante. Oni su prokletstvo".
Sijera Leone i dalje mora da uvozi poljoprivredne proizvode. No, ministar za trgovinu Dejvid Kerju misli da neće biti investicija za poljoprivredu i da će posao sa dijamantima iznova biti aktuelan.
DIJAMANTI ILI ŠAKA PIRINČA?
Tržište dragog kamenja se postepeno oporavlja od finansijske krize i cene sirovih dijamanata iznova rastu.
"Dijamanti su večni", kaže ministar, ali i strahuje da njegova zemlja neće moći da se odupre prokletstvu skupog kamenja.
"To je tužno, ali istinito. Svi to znamo, ali sedimo tu i ne radimo ništa. Na listi prioriteta ne bi trebalo da bude dijamanata. To je poziv za sve da zaborave dijamante i da se koncentrišu na to da naša zemlja iznova bude zdrava agrarna država", gotovo vapi on.
Uprkos svemu, Dejvid Kerju se nada da će jednom doći dan kada će Siera Leone izvoziti pirinač umesto dijamanata koji nikoga ne čine sitim i koji u Zapadnoj Africi imaju zaista krvavu istoriju.
(FoNet)
FRITAUN, 10. avgust 2010.