21. septembar

0

19. p.n.e – Umro je Publije Vergilije Maron (Publius Vergilius Maro), proslavljeni pesnik carskog Rima, autor nacionalnog junačkog epa "Eneida". Smatra se najvećim pesnikom antike i uzorom latinskog i zapadnoevropskog stvaralaštva. Dante ga je uzeo za vodiča kroz podzemlje ("Pakao") u Božanstvenoj komediji ("Georgike", "Bukolike", "Ekloge).

19. p.n.e – Umro je Publije Vergilije Maron (Publius Vergilius Maro), proslavljeni pesnik carskog Rima, autor nacionalnog junačkog epa „Eneida“. Smatra se najvećim pesnikom antike i uzorom latinskog i zapadnoevropskog stvaralaštva. Dante ga je uzeo za vodiča kroz podzemlje („Pakao“) u Božanstvenoj komediji („Georgike“, „Bukolike“, „Ekloge).

1327 – Engleski kralj Edvard II (Edward) ubijen je u zamku Berkli. Smatra se da su zločin izvršili kraljica Izabela (Isabella) i njen ljubavnik Rodžer de Mortimer (Roger), koji je potom vladao u ime prestolonaslednika Edvarda III.

1452 – Rođen je italijanski verski i politički reformator Đirolamo Savonarola (Girolamo), dominikanski kaluđer koji je zbog sukoba sa papom Aleksandrom VI spaljen kao jeretik 1498. Njegov lik inspirisao je mnoga književna dela i kontroverzne rasprave – smatran je mračnim fanatikom, pretečom reformacije, mučenikom i svecem.

1792 – Na prvoj javnoj sednici Konventa (revolucionarnog parlamenta) ukinuta je monarhija u Francuskoj.

1832 – Umro je škotski pisac Valter Skot (Walter Scott), autor istorijskih romana „Rob Roj“, „Ajvanho“, „Veverli“… Skupljao je i narodne pesme i pisao epove iz istorije Škotske. Izdao je u engleskom prevodu i našu narodnu pesmu „Hasanaginica“. Izvršio je značajan uticaj na evropski roman.

1846 – Rođen je srpski političar i pisac Svetozar Marković, osnivač socijalističkog pokreta u Srbiji i prvi teoretičar realizma u srpskoj literaturi. Pokrenuo je prvi socijalistički list u Srbiji „Radenik“ (1871). Njegove ideje su imale veliki uticaj na razvoj socijalističke ideologije i politike u Srbiji i na Balkanu („Srbija na istoku“, „Načela narodne ekonomije“, „Pevanje i mišljenje“).

1860 – Umro je nemački filozof Artur Šopenhauer (Arthur Sćopenhauer). Njegovu duboko pesimističnu filozofiju prihvatila je generacija razočarana neuspehom nacionalnih pokreta 1848 u Evropi, a u filozofiji i književnosti našla je odraza u delima Fridriha Ničea (Friedrić Nietzsće) i Tomasa Mana (Thomas Mann) („Svet kao volja i predstava“, „Parerga i paralipomena“).

1866 – Rođen je engleski književnik Herbert Džordž Vels (George Wells), koji je svojim prvim romanom „Vremeplov“ utemeljio naučnu fantastiku („Nevidljivi čovek“, „Rat svetova“).

1938 – Vlada Čehoslovačke prihvatila je britansko-francuski plan o prepuštanju Sudetske oblasti nacističkoj Nemačkoj.

1939 – Rumunski fašisti, pripadnici „Gvozdene garde“, ubili su premijera Rumunije Armanda Kalineskua (Calinescu).

1949 – U Kini je formirana Centralna narodna vlada na čelu sa Mao Cedungom, koji je 1. oktobra proglasio Narodnu Republiku Kinu.

1956 – U atentatu je smrtno ranjen nikaragvanski diktator Anastazio Somoza. Umro je osam dana kasnije, a nasledio ga je sin Luis.

1957 – Umro je norveški kralj Hakon VII (Haakon) koji je vladao od 1905, kada ga je, nakon ukidanja norveško-švedske unije, norveški parlament izabrao za kralja. U Prvom svetskom ratu održao je neutralnost Norveške, a kada su Nemci u Drugom svetskom ratu okupirali Norvešku, izbegao je u London i formirao izbegličku vladu. Nasledio ga je sin Olaf V.

1964 – Malta je postala nezavisna posle 164 godine britanske vladavine.

1972 – Predsednik Filipina Ferdinand Markos (Marcos) zaveo je vanredno stanje u zemlji i stavio u zatvor hiljade protivnika njegovog režima. Markos je ostao na vlasti do 1986.

1973 – Jugoslavija je prekinula diplomatske odnose sa Čileom, deset dana posle puča generala Augusta Pinočea (Pinoćet), u kojem je ubijen predsednik Salvador Aljende (Allende).

1974 – Umro je američki filmski glumac Volter Brenan (Walter Brennan), prvi glumac koji je dobio tri Oskara, a poznat pre svega po brojnim epizodnim ulogama u vestern-filmovima („Moja draga Klementina“, „Crvena reka“, „Rio Bravo“).

1992 – Meksiko i Vatikan su uspostavili pune diplomatske odnose posle prekida od 130 godina.

1993 – Predsednik Rusije Boris Jeljcin raspustio je parlament pod optužbom da poslanici u parlamentu blokiraju ustavne reforme i izbore. Pobunjeni poslanici zabarikadirali su se u zgradi parlamenta, odakle su isterani uz pomoć vojske 4. oktobra.

1996 – Na aerodromu u Bogoti, u avionu predsednika Kolumbije Ernesta Sampera, koji je bio spreman da poleti u SAD, posle anonimne prijave, pronađeno je oko četiri kilograma heroina. Predsednik je osumnjičen za veze sa narko-mafijom, dok je njegova vlada saopštila da se radi o nameštaljci.

1999 – Na Tajvanu je u zemljotresu poginulo više od 2.100 ljudi, a ranjeno oko 8.700.

2000 – Ruska vlada je odlučila da zamrzne ugovor sa Iranom o prodaji laserske tehnologije, nakon što su SAD izrazile zabrinutost zbog mogućnosti njenog korišćenja u izradi nuklearnog oružja.

2003 – Nakon 14 godina osmatranja planete Jupiter i njenih satelita, NASA je uništila posmatrački brod Galileo.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.