25. septembar

0

1345 – Nakon tri godine bezuspešnih pokušaja, srpski car Dušan osvojio je Ser, čime je došao u posed puteva koji su vodili u Trakiju i ka poluostrvu Halkidiki, gde se nalazi Sveta Gora.

1345 – Nakon tri godine bezuspešnih pokušaja, srpski car Dušan osvojio je Ser, čime je došao u posed puteva koji su vodili u Trakiju i ka poluostrvu Halkidiki, gde se nalazi Sveta Gora.

1493 – Kristofor Kolumbo (Cristoforo Colombo) isplovio je iz luke Kadiz na drugo putovanje u Novi svet, koji je otkrio 1492.

1513 – Španski istraživač Vasko Nunjes de Balboa (Vasco, Nunez)prešao je Panamski zemljouz i postao prvi Evropljanin koji je video Tihi okean.

1555 – Sklopljen je Augsburški verski mir između nemačkog kralja Ferdinanda I i luteranskih knezova kojim su izjednačena prava luterana (protestanata) i rimokatolika. Usvojen je zakon o slobodi veroispovesti po principu „Cuius regio, illius religio“ (čija je zemlja, onoga je i vera).

1744 – Rođen je pruski kralj Fridrih Vilhelm II (Wilhelm), koji je tokom vladavine (1786-97) ratovao protiv Francuske Republike (1792-95), a u drugoj i trećoj podeli Poljske (1793, 1795) anektirao je velike delove poljske države.

1823 – Srpskom piscu i jezičkom reformatoru Vuku Stefanoviću Karadžiću dodeljen je počasni doktorat Univerziteta u Jeni.

1849 – Umro je austrijski violinist, dirigent i kompozitor Johan Štraus Stariji, koji je bečkom valceru dao klasični oblik i učinio ga popularnim širom Evrope. Komponovao je više od 150 valcera (najpoznatiji „Zvuci Rajne“), kadrile, marševe („Radetzky-marš“) i polke.

1866 – Rođen je američki biolog i genetičar Tomas Hant Morgan(Thomas Hunt), osnivač genetike, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1933. za otkriće funkcije hromozoma u prenošenju naslednih svojstava.

1896 – Rođen je italijanski državnik Alesandro Pertini, predsednik Italije (1978-1985), najpopularniji italijanski političar posle Drugog svetskog rata. Član Socijalističke partije Italije postao je 1918, niz godina proveo je u fašističkim zatvorima, u Drugom svetskom ratu učestvovao u pokretu otpora, a potom bio poslanik i senator.

1897 – Rođen je američki pisac Vilijam Fokner, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1949, koji je bio zaokupljjen problemima zla.

1897 – Rođen je srpski pisac Aleksandar Vučo, jedan od osnivača nadrealističkog pokreta u Srbiji između dva svetska rata, tvorac moderne poezije za decu. Njegova poema „Podvizi družine ‘Pet petlića'“ smatra se najznačjanijim delom srpske dečije poezije posle Jovana Jovanovića Zmaja. Pisao je i filmske scenarije i bavio se filmskom kritikom.

1906 – Rođen je ruski kompozitor Dmitrij Šostakovič, koji je prvi među muzičkim umetnicima sovjetske Rusije stekao međunarodnu slavu. U svom delu je uspešno spojio rusku tradiciju i modernu zapadnoevropsku muziku i razvio vlastiti muzički izraz. Napisao je monumentalnu „Petu simfoniju“, a u najtežim danima blokade Lenjingrada u Drugom svetskom ratu „Sedmu (Lenjingradsku) simfoniju“.

1932 – Španska pokrajina Katalonija dobila je autonomiju – pravo na zastavu, lokalnu skupštinu i jezik. Autonomija je ukinuta 1939. kada je Franko došao na vlast.

1943 – Sovjetska Crvena armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Smolensk, jedno od poslednjih značajnih uporišta nemačkih nacističkih snaga na teritoriji S S S R-a.

1956 – U upotrebu je pušten prvi transatlantski telefonski kabl, postavljen između Obena u Škotskoj i Njufaundlenda u Kanadi.

1959 – Razočaran politikom vlade jedan budistički monah izvršio je u Kolombu atentat na cejlonskog premijera Solomona Bandaranaikea, koji je narednog dana podlegao povredama.

1962 – Soni Liston (Sonny) postao je svetski bokserski šampion teške kategorije kada je u Čikagu u prvoj rundi nokautirao Flojda Patersona (Floyd Patterson).

1963 – Vojska je u Dominikanskoj Republici oborila liberalnu vladu Huana Boša Gavinja (Gavino), formiranu sedam meseci ranije i suspendovala Ustav.

1970 – Umro je nemački pisac Erih Marija Remark (Remarque), koji se proslavio antimilitarističkim romanom „Na zapadu ništa novo“. Njegovi romani bili su zabranjeni u nacističkoj Nemačkoj, a on je bio prisiljen da emigrira i od 1947. je bio amrički državljanin („Trijumfalna kapija“, „Crni Obelisk“).

1973 – Američki vasionski brod „Skajlab 2“ spustio se u Pacifiksa tri člana posade, koji su proveli 59 dana u orbiti oko Zemlje.

1990 – Savet bezbednosti UN uveo je vazdušni embargo nad Irakomi okupiranim Kuvajtom, kojim se zabranjuju svi letovi osim humanitarnih.

1991 – Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o embargu na oružje Jugoslaviji i pozvao jugoslovenske lidere da prekinu sukobe.

1992 – Moskva i Vašington su odbacili jedan od poslednjih ostataka „hladnog rata“, dozvolivši slobodu putovanja ruskim i američkim novinarima i poslovnim ljudima koji rade u Rusiji, odnosno u SAD.

1994 – Švajcarci su na referendumu prihvatili plan vlade o donošenju zakona protiv rasizma.

1997 – Britanski supersonični automobil postavio je u Nevadi novi svetski rekord postigavši brzinu od 1.142 kilometra na čas.

2001 – Visoki oficir Armije Bosne i Hercegovine, jedan od komandanata u Bosanskom ratu (1992-95) Sefer Halilović, dobrovoljno se predao Međunarodmom sudu za ratne zločine u Hagu. On je optužen da je u septembru 1993. učestvovao u masakru više od 60 civila, bosanskih Hrvata. U novembru 2005. je u nedostatku dokaza oslobođen krivice.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.