27. septembar

0

1540 – Papa Pavle III odobrio je bulom "Regimini militanti sečlesiae" osnivanje jezuitskog katoličkog reda koji je, kao Društvo isusovaca, 1534. u Parizu osnovao Ignacio Lojola.

1540 – Papa Pavle III odobrio je bulom „Regimini militanti sečlesiae“ osnivanje jezuitskog katoličkog reda koji je, kao Društvo isusovaca, 1534. u Parizu osnovao Ignacio Lojola.

1601 – Rođen je francuski kralj Luj XIII, jedan od najmoćnijih evropskih monarha. Tokom vladavine (1610-43) zaveo je apsolutizam uz pomoć kardinala Rišeljea, ugušio ustanak hugenota (protestanata) i nastavio kolonijalno širenje Francuske. U vreme njegove vladavine 1635. osnovana je Francuska akademija.

1825 – Prvom u svetu javnom železničkom prugom,Darlington-Stokton, u severoistočnoj Engleskoj, krenuo je voz s prvom parnom lokomotivom, kojom je upravljao njen konstruktor Džorž Stivenson.

1862 – Rođen je južnoafrički general i državnik Luis Bota, jedan od vođa Bura u ratu sa Englezima (1899-1902) i prvi premijer Južnoafričke Unije (1910-19). Bio je premijer Transvala od 1907. do 1910, kad su se burske republike Transval, Natal, Oranž i Kejplend udružile u Uniju.

1891 – Umro je ruski pisac Ivan Aleksandrovič Gončarov, autorromana „Oblomov“, u kojem je stvoren jedan od najznačajnijih tipova u svetskoj književnosti, kao i pojam „oblomovština“, sinonim za parazitizam i apatiju („Obična priča“, „Ponor“, „Uspomene o Bjelinskom“).

1901 – Rođen je crnogorski revolucionar Ivan Milutinović, jedanod glavnih organizatora ustanka protiv okupatora u Drugom svetskom ratu, član Vrhovnog štaba Narodonoslobodilačke vojske i narodni heroj. Poginuo je pod nerasvetljenim okolnostima u oktobru 1944. godine kada se preko Dunava prebacivao u tek oslobođeni Beograd.

1902 – Rođen je srpski pisac i pozorišni kritičar Milan Dedinac, sledbenik francuske avangarde lirike, pripadnik grupe beogradskih modernista, prvi glavni urednik posleratne „Politike“, dramaturg i upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta („Od nemila do nedraga“, „Malo vode na dlanu“, „Pozorišne kritike“).

1917 – Umro je francuski slikar, grafičar i vajar Edgar Dega, koji se smatra jednim od najboljih crtača u likovnoj umetnosti. Virtuoznost crtanja najbolje je iskazao slikajući ljudsko telo u pokretu („Balerina, „Kupačica“, Pralja“).

1922 – Grčki kralj Konstantin I abdicirao je zbogvojnog poraza u ratu sa Turskom, dve godine nakon što se vratio na presto. Kralj je postao 1913, a prvi put je abdicirao 1917. kada je njegova odluka o neutralnosti Grčke u Prvom svetskom ratu izazvala nezadovoljstvo u zemlji i među zapadnim saveznicima.

1939 – Nakon trodnevnog danonoćnog bombardovanja, Nemci su uDrugom svetskom ratu savladali 19-dnevni otpor Varšavljana i zauzeli grad.

1940 – Nemačka, Italija i Japan potpisali su u Berlinu desetogodišnji vojni i ekonomski pakt poznat pod nazivom Osovina Berlin-Rim-Tokio.

1947 – U Varšavi je osnovan Informacioni biro komunističkih i radničkih partija (Informbiro). Savetodavno i koordinaciono telo devet evropskih komunističkih i radničkih partija osnovano je na inicijativu ŠSR-a, a sedište mu je do proleća 1948. bilo u Beogradu, potom u Bukureštu.

1962 – U Jemenu je u vojnom udaru pukovnik Abdula al Salaloborio monarhiju i proglasio Jemensku Arapsku Republiku. Sa prestola je zbačen poslednji jemenski imam Mohamed Badr, nedelju dana nakon što je nasledio umrlog oca imama Ahmada.

1964 – Vorenova komisija je posle desetomesečne istragesaopštila da je Li Harvi Osvald (Lee Harvey Oswald) bio jedini atentator na predsednika SAD Džona Kenedija, 22. novembra 1963. u Dalasu. Kasnija istraživanja su pokazala da Osvald, koji je ubijen dva dana posle atentata, sigurno nije bio jedini atentator, a možda nije ni učestvovao u atentatu.

1968 – Portugalski diktator Antonio de Oliveira Salazar, koji je1932. zaveo autoritarni režim u Portugalu, povukao se sa mesta premijera nakon moždanog udara.

1970 – Na inicijativu predsednika Egipta Gamala Abdela Nasera, kralj Jordana Husein i vođa Palestinskog oslobodilačkog pokreta Jaser Arafat potpisali su u Kairu sporazum o okončanju građanskog rata u Jordanu.

1990 – Iran i Velika Britanija su obnovili diplomatske odnose,koje je Teheran prekinuo u martu 1989. zbog knjige „Satanski stihovi“ britanskog pisca indijskog porekla Salmana Ruždija, ali su oni podignuti na ambasadorski nivo tek 1998, kad su iranske vlasti odustale od „fatve“, smrtne kazne kojom je zaprećeno Ruždiju.

1996 – Snage fundamentalističkog islamskog pokreta Talibana zauzele su glavni grad Avganistana, Kabul, i obesile bivšeg šefa države Nadžibulaha.

1998 – Obećavši da će rešiti problem masovne nezaposlenosti,lider nemačkih socijaldemokrata Gerhard Šreder pobedio je Helmuta Kola na izborima i postao novi kancelar Nemačke.

2000 – Više desetina hiljada ljudi u centru Beograda i oko polamiliona širom Srbije burno su pozdravili proglašenje izborne pobede Demokratske opozicije Srbije (DOS) na izborima 24. septembra, kao i odluku lidera opozicije Vojislava Koštunice da ne prihvati drugi krug predsedničkih izbora koji su najavili sledbenici Slobodana Miloševića.

2000 – U eksploziji gasa u rudniku uglja u južnoj kineskoj provinciji Guidžu poginulo je 118 rudara. `

2001 – Napadač u policijskoj uniformi upao je na sednicu lokalneskupštine švajcarskog kantona Zug i ubio 13, ranio 15 ljudi, a potom je izvršio samoubistvo.

2002 – Istočni Timor je postao 191. članica Ujedinjenih nacija.

2003 – Umro je Donald O’Konor, najpoznatiji po solo plesu u mjuziklu „Pevajući na kiši“.

2006 – Haški tribunal osudio je bivšeg predsednika SkupštineRepublike Srpske Momčila Krajišnika na 27 godina zatvora za zločine protiv čovečnosti. On je oslobođen optužbi za genocid i saučesništvo u genocidu.

2007 – Haški tribunal osudio je oficire bivše JNA MiletaMrkšića na 20 godina zatvora i Veselina Šljivančanina na pet godina za pomaganje ubistva i mučenja hrvatskih zarobljenika u Vukovaru (Hrvatska) 1991. Trećeoptuženi Miroslav Radić oslobođen je krivice. Žalbeno veće Tribunala je 5. maja 2009. pravosnažno osudilo Šljivančanina na 17 godina zatvora, a drugoj dvojici oficira potvrđene su prvostepene presude.

2008 – Umro je američki glumac i oskarovac Pol Njumen. Deset puta je nominovan za Oskara za uloge u filmovima, među kojima su najpoznatiji: „Mačka na usijanom limenom krovu“, „Hazarder“, „Bez zlobe“, „Put bez povratka“, a tu nagradu dobio je samo jednom, 1987. za ulogu u filmu „Boja novca“.

2009 – Umro je kolumnista Njujork tajms-a i dobitnik Pulicerove nagrade Vilijam Sefajr stručnjak za jezik i bivši pisac govora u Beloj kući.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.