INTERVJU: Kiki Lesendrić

0

Uoči koncerta u Areni

Oktobar će, kada su koncerti u pitanju, obeležiti pre svega dva spektakla u Areni – oba će kreirati bendovi sa ovih prostora. Uveliko se traži karta više za nastup Parnog valjka 16, a već u subotu 2. oktobra najmodernijom halom na Balkanu će odjekivati „Leto“, „Saaanjam, sanjam da si tu…“.

Kiki Lesendrić i Piloti će, kako sada stvari stoje, razuveriti skeptike koji su izbor Arene za tu priliku smatrali pretencioznim, a gosti – grupa Fit i Toni Cetinski su garancija da će ugođaj od početka do kraja biti maksimalan.
 -Dosta su naporne pripreme za jedan ovakav koncert – iskren je Kiki. – Mislio sam da će biti lakše, da se neću motati oko stvari o kojima ne znam ništa. Ispostavilo se da, ipak, moram da se pozabavim i oko scenografije i oko video dela… Bend je uvežban, tako da sa te strane najmanje vremena trošimo.

 Prodaja karata ide iznad svih očekivanja ?
-Mislim da ćemo ispuniti Arenu do poslednjeg mesta. Prodaje se i nivo 400, popularni „golubarnik“ – to je, ja mislim, jedino što je ostalo od ulaznica. Juče sam baš išao da bacim pogled odozgo, zbog karata koje treba da podelim nekim prijateljima jer nemam druge za njih.

 Svirali ste prošle godine pred ogromnim brojem ljudi na Beer festu, pa u punom novosadskom SPENS-u, nakon svega toga izašao je i DVD sa snimcima sa tih nastupa. Da li to nosi i obavezu da se sada nešto bitnije promeni, da Arena ne bude ponavljanje već viđenog ?
-Scenski će, pre svega, to biti dosta drugačije, biće malo režirano. Uključili smo pozorište u to samim tim što nam je scenograf Kikić koji radi samo filmove – sa Milčom Manevskim, Srđanom Dragojevićem… Ubacio je moje pesme u taj neki prikladan ambijent, Arena nam dozvoljava tu vrstu komoditeta. Repertoar je proširen za nekoliko pesama koje do sada nismo svirali, a čini mi se da je ok da ih ljudi čuju.

 Uz standardnog bubnjara Džonija, palice je u poslednje vreme često uzimao i tvoj sin Đorđe. Da li ćemo ga videti u Areni ?
-Ne, na njegovu veliku žalost. Tako je ispalo, mora na ekskurziju sa svojom generacijom. Biće još koncerata.

 Po internetu se mogu pročitati politički komentari  pre svega zbog tvoje muzičke saradnje sa Mlađanom Dinkićem. Pišu ljudi da će obavezno biti prisustvo svih članova G17 plus…
-To su gluposti koje nemaju veze sa životom. Biće u publici političara – to su, u stvari, moji prijatelji koji su igrom slučaja u politici.

 Da li ćemo Dinkića videti na bini, nije to redak slučaj ?
-I Mlađan će biti u publici.

 Piloti su imali nekoliko faza – ona prva, novotalasna, zatim najkomercijalnija krajem osamdesetih, pa brit-pop pred razlaz sredinom devedesetih…
-Prvi album nosi energiju koja je nezamenljiva. Šta god da se dešavalo kasnije – to je trenutak koji je meni ostao zaleđen u glavi. Ne mogu da kažem da je Beograd tada bio lepši, ali je bio drugačiji, i kad imaš 18 godina to to je nešto posebno. Kasnije  – album koji mi dosta znači i mislim da je najbolje što sam do sada uradio je „Dan koji prolazi zauvek“. „Kao ptica na mom dlanu“ jeste najkomercijalniji album, ali je papazjanija što se tiče muzike. Naredni, „Osmeh letnje noći“ mi je, takođe, veoma drag, nastao je iz hedonizma. Posle „Ptice“ smo imali 200 koncerata za godinu dana i onda smo, kao neki mali „Cepelini“, „Stonsi“, ušli u studio i uživali u jednom blesavom ambijentu praveći album koji je, kao takav, ostao specifičan.

 Deo te priče je i Miško Plavi, čovek koji se sada bavi potpuno drugačijom muzikom uz izrazito alternativan pristup. Dugo niste u kontaktu ?
-Sa njim ne razgovaram već deset godina. Jednostavno, čovek je na drugoj strani. On sam je iskreno izjavljivao da je bio u Pilotima samo zbog love. Nisam, doduše, imao takav utisak dok je bio sa nama, a, sa druge strane, verujem mu na reč. On je deo tog jednog ambijenta koji je, praktično, nestao. Miško je na „Ptici“ došao kasno, nije ništa svirao, „Leto“ je nešto vrlo malo radio, i onda je na albumu „Nek’ te Bog čuva za mene“ bio dosta uključen. Sada, pretpostavljam, radi ono što je oduvek voleo, jer funkcioniše samostalno.

 Šta posle Arene ?
-Biće još nekoliko koncerata ali to nije toliko bitno. Važnije je što ulazim u studio i mozak uključujem na tu frekvenciju – znači, nove pesme koje su već definisane, već pet, šest meseci postoje u nekom demo obliku. Čini mi se da će album biti drugačiji od ovog prošlog, ali, opet, na istom je putu. Ljudi koji su imali prilike da to čuju kažu da je komercijalan, jako im se dopada. Radićusa jednim engleskim producentom, zvuk će biti „brit“. Dopao mi se album „Green Day“-a i, uopšte, njihova koncepcija rokenrola, kao da je u džepu od „Clash“-a. Voleo bih da imamo taj engleski bezobrazluk, te raštelovane gitare, a sa druge strane su melodije koje sam napravio, od toga ne mogu da pobegnem. Ima tu i balada, pomalo atipičnih, videćemo. Skupilo se 19 pesama, možda previše za jedan album, ali ko zna – možda ću, kao, svojevremeno, Džoni Štulić, da objavim sve.

 Stižeš li i sada da se posvetiš kao autor nekim drugim izvođačima ? Skoro si sarađivao sa Tijanom Dapčević, Danom Karić…
-Dana je znala šta hoće, a ja sam se držao toga da njenu ideju nikako ne pokvarim, već samo da malo „zasolim“. Radio sam ponovo jednu pesmu za Anu Nikolić, kao i za grupu „Onirama“  – to je, trenutno, nešto najkomercijalnije što postoji u Grčkoj, miljenici su mlade generacije. Italijanka Eliza Tofoli mi je, takođe, jako bitna – ona će mi, pretpostavljam, biti gošća na sledećem albumu, slično razmišljamo.

 Dugo si živeo u Grčkoj – sada ti je, ponovo, baza Beograd ali često ideš dole ?
-Svakako. Celo leto sam proveo tamo, održao sam nekoliko promotivnih koncerata sa „Oniramom“.

 Da li si, u celoj ovoj gužvi pred koncert, odvojio vremena da svratiš na „Ganse“ u Areni ?
-Nisam bio iz nekog svog razloga. Više sam voleo onu original ekipu, ali, opet, ljudi koji su bili rekli su mi drugu stvar – ipak se sve vezuje za vokal. Džaba ti i Slash i svi ostali kad nema pravog pevača, a Axl Rose je te večeri bio izuzetno inspirisan – vidim da su kritike fantastične. Ja sam ih jednom gledao u Atini, moj menadžer Mimis je radio taj koncert kad su bili u ekspanziji. To se završilo katastrofom – prekinut koncert, tuča sa publikom, razvaljivanje opreme, tako da mi nije ostalo u lepom sećanju, ali njihova kompilacija mi je u kolima i slušam je sa ekstremnim zadovoljstvom. Mislim da je to jedan od najboljih rokenrol bendova u drugoj fazi.

 I posle „Gansa“, u Areni – Kiki i Piloti ?
-Samo se nadam da će biti onakva atmosfera kakva je uvek u poslednje vreme na našim koncertima. Bio bih time prezadovoljan, posle toga ne bih više morao da odsviram ni ton. Arena je kruna moje karijere, nisam očekivao da ću u ovim godinama i u ovom sastavu više ikad biti na bini, tako da je za mene sve to bingo. Ako ispunim očekivanja ljudi koji dođu, biću stvarno prezadovoljan. Predstavićemo se u najboljem mogućem svetlu, nadam se da će Beograd biti blagonaklon.

Milan Ćunković

 

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.