Miroslav Ilić

Uz pesmu slavuja obično vezujemo nežnost, romantiku, retko kada emocije koje u sebi imaju više živosti, pokreta. To, međutim, nikako ne važi za našeg najpoznatijeg estradnog slavuja, onog iz Mrčajevaca, Miroslava Ilića. Bard narodne muzike je majstor za atmosferu – to je poznato već decenijama, a dokazano po ko zna koji put i na prvom od dva ovogodišnja tradicionalna decembarska koncerta u Sava centru.

Interesantan je, pre svega, sastav publike koja dođe na Miroslavov koncert. Ona, definitivno, iskače iz klišea „narodnjačke“, kako mnogi vole pežorativno da se izraze. U njegovim pesmama uživaju i devojčice i njihove bake i dame u srednjim godinama, ali i njihovi pratioci, a koncertni repertoar je, da se ne lažemo, dobro poznat i onima koji nisu pravi zaljubljenici u takav zvuk.

Miroslav Ilić spada u onu grupu „ali“ pevača – znate kada se kaže „Ne slušam narodnjake, ali...“ – pa u nastavku rečenice mesto nađu, uglavnom, Toma, Haris i – on. Zato nimalo ne čudi, pogotovo redovne posetioce njegovih koncerata, što je sala bila na nogama još od prve, „Pesme o pesmama“.

Aplauzi su stvarali ritam a Miroslav je pozivao publiku da se oslobodi svih stega. „Ako vam se peva, pevajte, ako vam se igra, igrajte“ – poručio je i ubrzo dodao – „Pre 38 godina je ovako počelo“. Legendarna „Devojka iz grada“ je bila uvod u seriju hitova koja je, uz tek poneku novu pesmu, trajala, praktično, do kraja koncerta.

Jedna za drugom su se nizale „Šta sam ja u tvom životu“, „Rastanka se našeg sećam“, a uz „Svakom svoje selo najtoplije prija...“ i još jedan oldtajmer „Joj, Rado, joj Radmila..“ plelo se kolce i po uskim prolazima sa strane. „Nije život jedna žena“, „Jesen sedamdeset i neke“, „Tebi“, „Noćas mi se lumpuje“, „Smej se, smej“ – šanse za predah fanova nije bilo.

Za sve ministre u prvom redu, naravno i za svog zeta Dragana Šutanova, Miroslav je otpevao „Srbija i naše blago“ a mnogi su jedva dočekali onu „Amerika, Amerika, zemlja velika, ali metar moga sela, Amerika cela“ uz poznato „jutjubovsko“ – „Klintoneee...“. Uživao je uz naše političare i bugarski ambasador Georgi Dimitrov, ali i zvezda Granda Rada Manojlović, kao i najčešća gošća na Ilićevim koncertima – Goca Tržan. Popela se i ovoga puta na binu, pokazala da iz dana u dan sve više blista i uz duetsku „Jedan dan života“ otpevala i nekoliko svojih poznatih pesama dok se Miroslav odmarao i spremao da se vrati uz jedan od najvećih hitova – „Pozdravi je, pozdravi“.

Dva puta su se sinoć lomile čaše od kristala, spontano i opušteno je Miroslav odreagovao i kada je napravio jednu grešku – kako kaže, prvu na koncertima posle deset godina. Pred kraj je počeo i da ispunjava želje osluškujući povike iz publike, sve se završilo tek posle dva i po sata uz kolo koje je zasvirao orkestar Miše Mijatovića.

Utisak je na kraju bio jedinstven – folk velikan je bio na svom nivou, nikoga nije razočarao i bez sumnje je ispisao pozivnice i za druženje narednog decembra. Oni koji su to propustili čestitaće mu večeras rođendan, na istom mestu.

Tekst: Milan Ćunković