Vlatko Stefanovski i Stefan Milenković

0

Kada na jednoj bini spojite „čudo od gitariste“ i „čudo od deteta“, i pustite ih da slobodno „šetaju“ žanrovima, zajedno će napraviti fantastičan doživljaj za publiku, a muziku kojom se bave podićiće na jedan sasvim drugačiji nivo.

Kada na jednoj bini spojite „čudo od gitariste“ i „čudo od deteta“, i pustite ih da slobodno „šetaju“ žanrovima, zajedno će napraviti fantastičan doživljaj za publiku, a muziku kojom se bave podićiće na jedan sasvim drugačiji nivo.

Sama ideja da se na sceni Centra „Sava“ sastanu Vlatko Stefanovski i Stefan Milenković bila je dovoljno dobra da hiljade ljudi kupi kartu za prvi, pa onda i za drugi, pa i za treći koncert ova dva sjajna muzičara. Nakon prve večeri, više zaista nema sumnje da je Beogradska Kulturna Mreža osmislila i realizovala nešto zaista posebno.

Nije ni prvi, a verovatno ni poslednji put da se dva naizgled različita senzibiliteta spoje na ovaj način. Odavno su rokeri „flertovali“ sa klasikom, pravljeni su koncerti rok i metal bendova u pratnji simfonijskih orkestara, mešali su se žanrovi… Ali bilo je pomalo neobično za našu publiku, kada je najavljen koncert na kojem će rame uz rame nastupiti jedan od najboljih gitarista na Balkanu i violinista kojeg pamtimo kao „čudo od deteta“. I zbog „senzacije“ i zbog kvaliteta koji oba muzičara nesumnjivo poseduju, koncerti su rasprodati u rekordnom roku.

Puna sala magije

Ako ste kojim slučajem u poslednjim minutima pred koncert žurili ka Centru „Sava“, mogli ste, „zahvaljujući“ gužvama, da pomislite da u ovu salu može da stane preko 5 hiljada ljudi! Prepuna sala, prelepa, jednostavna bina… Šou je mogao da počne…


„Dobro veče, Beograde!“
– počeo je Vlatko Stefanovski „Hvala Vam što ste prvi kupili karte, i dali nam krila!“ Možda će zazvučati kao stereotip ili otrcano, ali onda je magija zaista preplavila salu…

Pored Stefana i Vlatka, na bini još samo bubnjar i basista. Možda deluje „prazno“, ali samo dok ne krene svirka. Onda vrlo brzo shvatite da su i samo njih dvojica mogli sasvim dobro da „popune“ zvuk. Možete i da se zapitate, kako će se uklopiti dve ovakve muzičke veličine, čije su karijere, pritom, potpuno različite…? Da li će biti „poklapanja“, dokazivanja, da li će obojica doći do izražaja…? I ta pitanja, interesantno, zaboravite kad počne svirka. Jer, sve se kod njih dvojice tako fantastično uklapa, da se zapitate: kako to da se ranije nisu ovoga setili!?


Etno, rok, klasika…

Žanrovski, recimo… rok/etno/klasika. Ili ništa od toga, a mnogo više od toga. Repertoar koji se kretao od Leb i Sola, balkanskih narodnih „klasika“ do Kloda Debisija u „slobodnijoj“ varijanti. Dali su sebi oduška i uneli sebe u sve što su spremili za ovaj nastup. Nisu se držali „pravila“, niti žanrova, bili su kreativni. Nisu svirali „od tona do tona“ onako „kako treba“, a sve je bilo savršeno! Drugi stav Debisijevog jedinog gudačkog kvarteta ili „Makedonsko devojče“, potpuno je bilo svejedno. Svaku kompoziciju „začinili“ su nečim svojim.


Sjajno se u atmosferu uklopio i Vasil Hadžimanov koji je kao gost došao u drugom delu koncerta.


Nije moglo bez „Stani, stani, Ibar vodo“, „Jovano, Jovanke“, „Beli konj“, a ni bez onog Vlatkovog „Jen’ dva tri, jen’ dva, jen’ dva….“
Publika je hipnotisano uživala u svakom tonu i gromoglasno aplaudirala nakon svake numere.

Bilo da sviraju unisono, terciraju ili prate jedan drugog u solažama, savršeno se uklapaju. Niko tu nije „bolji“, „poznatiji“, „stariji“. Na bini su prijatelji koji imaju samo jedan cilj: da ono što rade podignu na jedan viši nivo, i da zajedno, svojim znanjem i talentom, od muzike koju vole stvore magiju.

Propustićemo, ovog puta, bilo kakve opise njihove „virtuoznosti“ i talenta, oni spadaju u onu grupu muzičara kojima je „sve jasno“ a imena ova dva „diva“ već su merila vrednosti u svetu gitare i violine… Bitan je onaj deo koji se meri utiscima i aplauzima, a oni su definitivno pokazali da zaista vredi ono što sa toliko ljubavi i pozitivne energije iznedrite i poklonite.


U moru lepih i manje lepih, dobrih i loših, „očekivano spektakularnih“ ili razočaravajućih nastupa velikih „zvezda“, ovaj koncert bio je pravo osveženje i neobičan, ali predivan prednovogodišnji poklon beogradskoj publici. I ostavio je lep utisak koji treba čuvati, bar dok sledeći put ne čujemo zajedno ova dva izuzetna muzičara.

Test: Ljiljana Zdravković
Foto/Video: Saša Džambić

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.