INTERVJU: Darko Rundek

0

Nekadašnji frontmen Haustora na beogradskoj promociji albuma u Ustanovi kulture Vuk Karadžić specijalno za portal Nadlanu.com o svojoj muzici, planovima

Dugo smo čekali da nam sleti „Plavi avion“ sa pilotom Darkom Rundekom i ostatkom posade „Rundek Cargo Trio“, to se konačno desilo. Nekadašnji frontmen Haustora je na beogradskoj promociji albuma u Ustanovi kulture Vuk Karadžić, gde trio od 23. do 29. novembra održava čak šest beogradskih koncerata, specijalno za portal Nadlanu.com govorio o svojoj muzici, planovima…

Zašto se Cargo orkestar sada pretvorio u trio i otkud naziv „Plavi avion“ ?
-Sve se odvija u nekim ciklusima. Prva dva albuma Haustora su, recimo, snimljena sa Srđanom Saherom na basu, pa onda, isti bend koji je uradio „Apokalipso“ snimio je i „U širokom svijetu“, pa je onda Cargo orkestar snimio prethodna dva studijska albuma i tu se taj jedan ciklus zatvorio. Sad se otvara novi. Cargo Trio je sublimacija projekta BetWeen koji sam radio sa Isabel i Cargo orkestra. Što se tiče naslova – dugo smo ga tražili i kad se taj stih pojavio u istoimenoj pesmi, rešili smo da disk tako nazovemo. Tekstovi su moji, muziku smo uglavnom radili zajedno.


Jednu pesmu izvodite na ruskom – znate li taj jezik ?
-Dve godine sam ga studirao pa prekinuo. Dosta sam zaboravio, međutim, nešto je ipak ostalo pa je nastala „Ruskaja“.


„Drina“ koja zatvara album traje čak 18 minuta, to je Vaša najduža pesma u karijeri ?
-Nije mogla da traje duže (smeh). Prvobitno je trebalo da bude čak 25, međutim, kako je trajanje diska ograničeno na 74 minuta, kada smo stigli do te cifre pesmu smo stavili u „fade out“.


Nadovezao se novinar i publicista Petar Janjatović sa zanimljivom opaskom
:
-Mislim da je to najduža pesma ikada snimljena u studiju na prostorima bivše Jugoslavije. Postoji mala opasnost da grupa Goblini ima dužu pesmu „Voz“ ali pošto se ona završava petnaestominutnim bubnjanjem, svečano proglašavam „Drinu“ za najdužu kompoziciju u istoriji balkanske pop muzike.

Darko, svirate šest beogradskih koncerata koji sigurno neće biti identični ?
-Repertoar će se razlikovati u onom segmentu koji nije novi album. Njega sviramo u prvom delu, a posle male pauze slede stare pesme koje ljudi žele da čuju. Pošto ih ima dosta, kombinovaćemo.


Interesantan je odabir prostora, ustanova kulture „Vuk Karadžić“ ?
-U skladu je sa onim što smo sada snimili. Treba nam tišina kao osnov, a ne žamor. Možda ćemo se vratiti u klubove jednom kada opet budemo mladi (smeh).


Radite u poslednje vreme i muziku za dva filma ?
-Jedan je dokumentarac, radni naziv je „Ratni reporter“. Tu smo snimili dosta materijala, mislili smo da nešto stavimo kao bonus na ovaj disk ali je Drina sve otplavila (smeh). Drugi film je crtani. Tu ima mnogo više posla, treba uskladiti tajming sa slikom.


Balansirate između Pariza i naših prostora, a u poslednje vreme sve više se radujete kad se vraćate u Francusku ?
-Taj balans se poremetio, sada sam više ovde – Istra, Zagreb, Bosna, Srbija…Kad posle svega dođem kući, već je to neka radost. Osim toga, odgovara mi ambijent u kojem živim – šareno, jednostavno…


Dugo se priča o ponovnom okupljanju Haustora, ima li nešto konkretno na tu temu ?
-Priča se pogotovo intenzivira kad krenu neke godišnjice – recimo, sledeće godine zaokružujemo tri decenije od objavljivanja prvog albuma. Ako napravimo neku varijantu da to nama bude „gušt“, onda ćemo se okupiti, ako ne – nema veze. Nije to isti bend, nismo mi više isti.


Odakle crpite inspiracinju svih ovih godina ?
-Kod mene je posao dvostruk – ja i komponujem i pišem tekstove. Čini mi se da se tu sve vreme radi o igri forme i smisla. Neke reči se „narolaju“ u posebnu kombinaciju koja jako dobro zvuči i ima svoju simetriju u formi i tu vidim neki smisao do koga ne bih došao da se nisam igrao tim rečima. Ono što je još bitnije je empatija. Kad se pesma rađa, onda se preseliš u neku drugu situaciju, vreme…


Kada ste svojevremeno otvorili profil na „Fejsbuku“ shvatili ste da ste treći Darko Rundek na mreži ?
-Više se ne bavim time. Shvatio sam da me, čim dođem na profil, „napadne“ par razgovora, a ja ne kucam brzo. Više volim spontan način komunikacije tako da je onda sve to prešlo u ruke mog izdavača „Menarta“.


Utisak je da je ove godine značajnih, velikih koncerata više nego ikad u poslednje vreme ?
-Veliki je Beograd, svako ima svoju publiku.


Planovi za 2011 ?
-Vezani su, uglavnom, za promociju albuma.

Milan Ćunković

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.