Koncert Gorana Karana
Njemu nije potreban novi album da bi napunio Sava centar, niti mu treba mikrofon da bi ga „ozvučio“. Ko jednom dođe na koncert Gorana Karana, ne propušta ni sledeći susret i tako iz godine u godinu.
Najpoznatiji „pop tenor“ ovih prostora je odavno kupio publiku u svom rodnom gradu. Kad god da dođe – 14. februara, 8. marta, u decembru, zna da će ambijent biti predivan i to nije nešto baš svakidašnje ako se ima u vidu da se radi o umetniku sa prostora bivše Jugoslavije kome slava ne datira iz SFRJ perioda. Ne dozvoljava, međutim, Karan da ga to uljuljka – i ovoga puta je sa bendom sproveo ozbiljne sviračko/kondicione pripreme specijalno za beogradski koncert. Kao rezultat smo dobili još jedan nezaboravni, skoro tročasovni nastup.
Neko je dobro primetio da „njemu na svakom albumu samo po dve pesme nisu hit“ i to se najlepše oseti upravo na koncertu. Vožnja bez praznog hoda je ovoga puta krenula sa „Kad ti srce ne piva“ a posle prošlogodišnje, festivalske „Nevere“ i usklika „Živio 8. mart!“ krenuo je niz dobro poznatih starih i nešto novijih tema sa njegovih dosadašnjih pet studijskih albuma.
Pozivao je Karan publiku da pusti glas ali je snaga njegovog vokala takva da su se, uz osmeh, mogli čuti komentari tipa „pa ti sada pevaj sa njim“. Nisu izostali ni čuveni izleti u klasiku, kancone – ti momenti su, kao i obično, mamili najsnažnije aplauze. Da su se pomenute „pripreme“ isplatile videli smo pogotovo na početku „Lolite“ kada je Goran bez problema odradio solidnu seriju sklekova nasred bine, a nije mu bio problem ni da u sprintu trči sa jednog na drugi kraj pozornice. Gde se to Karan sa bendom spremao, moći će najlepše da se uveri jedna gospođa kojoj je lično na bini uručio vaučer za vikend za dve osobe u Toplicama.
Svestan da jeste u glavnoj, ali ne i u jedinoj ulozi, Goran je pružio lepu priliku svakom članu benda da se istakne, a oni su to učinili na zanimljiv način uz citate vanvremenskih tema kao „Ob-la-di, ob-la-da“ i „Still Got the Blues“ dok je uobičajenu naratorsku rolu pred mikrofonom imao duhoviti perkusionista Zdenko Mamić. Lepo je publika prihvatila i novu pesmu zaraznog ritma „Pomalo“, a još lepše iznenađenje, dobro poznato iz nekih davnih vremena – temu iz serije „Naše malo misto“.
Kada je „Splitska serenada“ označila, posle dva sata i petnaest minuta, kraj zvaničnog dela, skoro svako se u sali prisetio još ponekog neodsviranog hita. „Šta li će odabrati za bis?“ – lebdelo je pitanje i ako se mogao, posle ovakvog koncerta, kod nekih pronaći maleni trag razočarenja, to je zato što ovoga puta mesta nije bilo za, pre svega, „Uvelo lišće“ ili „Putujem tamo“.
Na drugom bisu, međutim, maestro je uradio nešto što je možda i impresija broj jedan sa celog koncerta. Otpevao je „Ne kuni me, ne ruži me majko“ tako da bi mu Šaban Bajramović, da je među nama, sigurno od srca i uz komplimente čestitao. Usledila je, za definitivan kraj još jedna van okvira njegovog repertoara – Oliverova „Što učinila si ti“.
U Karanovom bendu je sinoć, bar kad je Beograd u pitanju, debitovao novi gitarista i možda je to razlog što je „šef perfekcionista“ u jednom trenutku rekao publici da je „bila bolja od njih“ a novi susret je obećao „za godinu dana, kada budu bolje svirali“.
Teško da je, međutim, iko u Sava centru čuo ili osetio da neki ton ne valja. Zadovoljstvo na licima svih koji su malo pre ponoći krenuli ka garderobi bilo je, kao i uvek posle njegovog koncerta, više nego primetno, puna sala je potvrdila popularnost Gorana Karana u večeri kada je imao ozbiljnu koncertnu konkurenciji i na estradnoj (Željko Samardžić) i na pop-rok (Vlada Divljan) strani.
Milan Ćunković