Godišnjica ubistva Zorana Đinđića

0

BEOGRAD  , 12. mart 2011. (FoNet) – Danas se navršava osam godina otkako je u dvorištu Vlade Srbije ubijen dr Zoran Đinđić, prvi demokratski premijer Srbije i predsednik Demokratske stranke.

BEOGRAD  , 12. mart 2011. (FoNet) – Danas se navršava osam godina otkako je u dvorištu Vlade Srbije ubijen dr Zoran Đinđić, prvi demokratski premijer Srbije i predsednik Demokratske stranke.

Đindić je tog dana u 12,25 časova pogođen metkom iz snajperske puške, u atentatu koji su organizovali pripadnici Jedinice za specijalne operacije i zemunskog klana. Ubrzo je, posle operacije, preminuo u Urgentnom centru Srbije.

Vlada Srbije je posle vanredne sednice saopštila da je premijer preminuo i da su, na osnovu Ustava Srbije, stvoreni uslovi da se proglasi vanredno stanje, što je učinila vršilac dužnosti predsednika Srbije Nataša Mićić.

Atentat na premijera izvršen je iz zgrade Zavoda za fotogrametriju, koja se nalazi u ulici Admirala Geprata 14, u neposrednoj blizini zgrade Vlade Srbije.

Na premijera je pucao pripadnik Jedinice za specijalne operacije Zvezdan Jovanović, koji je, kao i Milorad Luković Legija, za ubistvo premijera pred Specijalnim sudom osuđen na 40 godina zatvora. Tu presudu je potvrdio i Vrhovni sud Srbije.

Ubistvo premijera osudili su svi stranački lideri, političke i nevladine organizacije, diplomate zemalja članica Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država i drugih zemalja, naglašavajući da su „ubice želele da zaustave reforme koje je Đinđić beskompromisno sprovodio posle pada Miloševićevog režima„.

Zoran Đinđić rođen je 1. avgusta 1952. u Bosanskom Šamcu. Sa suprugom Ružicom, koja je pravnik, ima dvoje dece.

Studije filozofije je počeo u Beogradu, ali je bio uhapšen i osuđen na godinu dana zatvora, zajedno sa grupom studenata iz Zagreba i Ljubljane, koji su se suprotstavljali autoritarnom režimu.

Po završetku studija, nigde u zemlji nije mogao da dobije posao, pa je otišao u Nemačku, gde je doktorirao na Univerzitetu u Konstanci, a u Jugoslaviju se vraća tek posle 12 godina i pada Berlinskog zida.

U Demokratskoj stranci bio je od 1989. godine, kao jedan od njenih osnivača i njen najuticajniji predsednik.

Posle pobede opozicije na lokalnim izborima 1997. i sukoba sa Miloševićevim režimom, postao je prvi gradonačelnik Beograda koji nije bio član komunističke partije.

Tokom 2000. godine bio je glavni strateg i organizator kampanje opozicije, koja je 5.oktobra završena odlaskom Miloševića s vlasti.

U januaru 2001. godine postao je prvi srpski premijer koji iza sebe nema komunističku prošlost.

U ekspozeu koji je podneo poslanicima Narodne skupštine Srbije naveo je da je Srbija u proteklih deset godina bila prepuštena „na milost i nemilost brutalnim interesnim grupama unutar zemlje i međunarodnim interesima spolja, ali da je to vreme prošlo 5. oktobra„.

Srbija je uzela svoju sudbinu u svoje ruke, a današnji dan u simboličnom smislu razumemo kao 6. oktobar, kao početak sprovođenja nacionalnog konsenzusa za korenite promene“, rekao je tada Đinđić.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.