Ponoć u Parizu: Razglednica iz Francuske dvadesetih

Kao i prethodni Vudi Alenovi filmovi, a posebno "Ljubav u Barseloni“, i "Ponoć u Parizu“ razglednica je jednog grada. Ali, kako to samo ume Vudi Alen, da uklopi slike, prizore, muziku i potpuno dočara atmosferu. Kao najbolja panorama.

Dok se "Ljubav u Barseloni“ bavio kompleksnim pitanjima ljubavi i privlačnosti, i imao dramatične obrte, "Ponoć u Parizu“ bavi se kreativnom krizom jednog pisca, koga glumi Oven Vilson. On kreće da živi paralelni život – s jedne strane pokušava da prevaziđe probleme koje ima sa svojom verenicom (Rejčel MekAdams), dok s druge uživa, uz pomoć mašte, u Parizu dvadesetih godina. Druži se sa Hemingvejem, Dalijem, Ficdžeraldom... Zaljubljuje se u jedan drugi Pariz, uživa u društvu genija koji su tada živeli i stvarali.

Oven Vilson u ovom filmu suviše podseća na Vudija Alena, i na njegov karakterističan stil glume. Jasno je da je Alen hteo nekog ko bi ga zamenio, ali nije baš bilo potrebno da gledamo njegovu skoro pa potpunu kopiju.

Film otkriva i koliko je teško Amerikancima da žive i snađu se bilo gde van Amerike.

U filmu epizodnu ulogu ima i Karla Bruni, a igra i Marion Kotijar, spontana i talentovana, kojoj pristaje romantični Pariz dvadesetih.

Simpatičan filmić u kome ćete uživati zbog romantičnih prizora, kostima, atmosfere, muzike... I tu se otprilike njegovi kvaliteti i završavaju.