Žena povremeno zaslužuje batine?

0

Svaki 10. srednjoškolac smatra da žena povremeno zaslužuje batine, a 41 odsto anketiranih veruje da su pripadnici LGBT populacije bolesni, pokazalo je istraživanje Omladinske grupe Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.

Zaključak ovog istraživanja je da su đaci u Srbiji skloni stereotipima i predrasudama.

Istraživanje se odnosilo na stavove učenika prema odnosima u porodici, verskim, nacionalnim i seksualnim manjinama.

U publikaciji „Stavovi i vrednosne orijentacije srednjoškolaca u Srbiji“ predstavljeni su rezultati istraživanja, u kojem je anketirano 630 učenika srednjih škola, sprovela je Omladinska grupa Helsinškog odbora od aprila do juna 2011. u šest gradova Srbije – Beogradu, Novom Sadu, Kruševcu, Zrenjaninu, Nišu i Novom Pazaru.

U ovom uzorku srednjoškolci su iskazali svoj umereno tradicionalan i konzervativan stav, ali sa izraženim i zabrinjavajućim ekstremima: 10 odsto podržava fzičko nasilje nad ženama, a čak 77 odsto se slaže sa tradicionalnim viđenjem porodice i braka, dok je za polovinu abortus greh.

Ohrabruje podatak da je dve trećine mladih svesno postojanja problema nasilja u porodici, što je značajan pomak u odnosu na ranija istraživanja, navedeno je u izdanju Helsinške sveske o vrednosnim orijentacijama mladih u Srbiji.

Stav: Zasnivanje porodice je nešto čemu svi težimo, takođe, podržava visok procenat, njih 78 odsto, a ne slaže se 10 odsto.

U srpskom društvu žene su potčinjene u porodici – 38 odsto se ne slaže nasuprot 22 odsto, koji potvrđuju ovaj stav.

„Ako bih znao za neki slučaj nasilja u porodici prijavio bih ga“, reklo je 61 odsto, što je ohrabrujuć podatak.

Istraživanje je pokazalo da u porodici, muškarac treba da ima glavnu reč. To smatra 45 odsto ispitanika, a od tog broja 70 odsto su muškarci.

Brigom o deci treba prvenstveno da se bavi majka, pa tek onda otac, slaže se 28 odsto, a 48 odsto se ne slaže.

Kad je reč o roditeljstvu bitno je da i muškarac bude uključen, kako bi žena mogla da se posveti drugim stvarima, 80,5 odsto se slaže, a protiv je devet odsto.

Mišljenja da žene treba više da rađaju, da bi Srbi opstali kao nacija, je čak 43 osto srednjoškolaca.

Međutim, prema mišljenju sociologa i autorke publikacije Marije Radoman srednjoškolci, iako svesni postojanja nasilja u porodici, ne povezuju ga sa patrijarhalnim vrednostima i tradicionalnim porodičnim modelom, koji je dominantan u Srbiji i kao takav, uzročnik nasilja u porodici.

Ako porodicu i školu, posmatramo kao uzročnike ovakvih stavova, ne treba zaboraviti da su one samo deo institucija sistema. Najvažnije pitanje je kakav je to sistem koji dovodi do ovakvih stavova i vrednosti mladih„, upozorila je ona.

Predstavljaujući rezultate istraživanja, Radoman je navela, da među srednjoškolcima postoji ekstreman broj ekstremnih stavova homofobije – da gej osobe zaslužuju batine i da ih treba izbaciti iz škole, u procentu 20 odsto.

S druge strane, postoji grupa liberalnih, 14,5 odsto srednjoškolaca podržava pravo gej osoba na usvajanje dece, a 16,5 odsto podržava gej populaciju na sklapanje braka.

Ovo ukazuje na oštra podelu ekstremno desnih i veoma liberalnih srednjoškolaca.

Na koju stranu će prevagnuti onaj broj neutralnih, zavisiće od društvene klime i kretanja, objašnjava Radoman.

Imali smo nedavno zabranu Prajda u Beogradu, I to je imalo uticaja na mnenje, osim toga, postoji nikakva ili mlaka reakcija države na ultradesničarske organizacije koje još nisu zabranjene, čime im se daje vreme da se preregistruju u stranke i da im se da legitimite„, ocenila je Radoman.

Skoro 37 odsto ispitanika ima ekstremno šovinističke i rasističke stavove prema Romima, a jedna petina smatra da su oni „mentalno manje sposobni da uče“

Na stav „Romi su po prirodi prljavi ljudi“, opet se pojavljuje ekstremnih 27 odsto koji se slažu sa tvrdnjom. Sa stavom da Romi rađaju više dece kako bi ih zloupotrebljavali za prosjačenje, slaže se 43 odsto dok je protiv 24 odsto ispitanih.

Niš, Novi Sad i Kruševac su dali najnegativnije stavove.
Od ukupnog broja, 8,5 odsto ispitanika kaže da u njihovoj školi loše tretiraju Rome. Da su svesni problema sa kojima se Romi suočavaju u društvu govori i podatak da je njih
skoro 50% odgovorilo da Romi nemaju uslove za učenje kod kuće.

Kako je rekla Radoman, ovo govori o velikoj podložnosti stereotipima kod mladih, što nam pre objašnjava kako se formiraju nacionalistički stavovi, ističe se u publikaciji.

S druge strane, u pozitivnim stavovima prema Romima, sa tvrdnjom da su višestruko diskriminisani, slaže se njih 43 odsto, a da Romi treba da budu potpuno ravnopravni u društvu, 61 odsto se slaže, a 15 odsto je protiv.

Srednjoškolci kao neprijatelje vide Albance, 21,2 odsto, Hrvate, 15 odsto, Rome 12,3 odsto i Amerikance 9,8 odsto.
Nacije koje im se dopadaju su Srbi, 25,6 odsto, Grci i Rusi sa skoro izjednačenim brojem odgovora, oko 15 odsto.

Aktivistkinja Omladinske grupe Helsinškog odbora Dunja Nešović i učenica trećeg razreda gimnazije u Beogradu kaže da na osnovu ličnog iskustva zaključila da postoji visok stepen netolerancije u srednjim školama.

„To je zbog tog
a“, smatra ona, „što mladi nisu dovoljno informisani o toleranciji, manjinskim i ljudska pprava, a informacije iz medija i obrzovnog sistema su polovične.“

„Udžbenici iz istiorije i geografije donose nepotpune činjenice o dešavanjima na prostorima bivše Jugoslavije, dok profesori svoje stavove o srpstvu i Srbima provlače kroz predavanja, a učenici zauzimaju svoje stavove prema profesoru“ – autoritetu, ocenila je ona.

Učenicima su postavljena pitanja o fizičkom nasilju. Prema njihovim rečima 29,4 odsto je videlio fizičko nasilje više od tri puta, a 62 odsto da je neko žrtva fizičkog zlostavljanja.

Da su bili žrtve fizičkog nasilja priznalo je 13 odsto, a više od 30 odsto ispitanih je priznalo da je učestvovalo u nekoj tuči.

FoNet

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.