Jesmo li izašli iz kamenog doba?

0

Veštačko krzno je u trendu, manite se prirodnog krzna, izađite iz kamenog dobra, “krzno boli”, goli aktivisti na temperaturi oko nule.

U najkraćem je siže protesta “Za Srbiju bez krzna”, koji su povodom Nedelje borbe protiv krzna organizovale organizacije za zaštitu životinja u Srbiji.

Skupu je prisustvovalo oko 100 aktivista, a u nameri da skrenu pažnju na ubijanje životinja zarad krzna, na Trgu Republike ogranizovan je i performans organizacije „Prijatelji životinja“ iz Zagreba.

Dva momka i dve devojke obučeni smao u donji veš i umazani crvenom bojom , borili su se na svoj način tokom pola sata protiv niske temperature i onih koji podržavaju ubijanje životinja zarad krzna.

Cilj je da skrenemo pažnju javnosti na svu okrutnost industrije krzna i besmisao ubijanja životinja u svrhu proizvođe krznene odeće zbog mode i glamura, kao i na posledice po životnu sredinu i da produbimo saosećajnost građana Srbije za nezamislivu patnju koju trpe životinje u farmama za krzno – kažu aktivisti Udruženja „Sloboda za životinje“.

Kineska moda

Aktivisti tvrde da je kineska modna industrija jedna od najokrutnijih. Pored zečeva, lisica, rakuna i ostalih tipičnih krznaša u toj zemlji godišnje se ubije i više od dva ipo miliona pasa i mačaka.
Da bi se dobio jedan krzneni kaput ili bunda, potrebno je da se ubije do 15 pasa, ili: do 20 dabrova, do 22 lisice, do 24 mačke, do 30 rakuna, do 34 nutrije, do 40 oposuma, do 200 činčila, do 240 hermelina, ili do 400 veverica, ukazuju aktivisti za zaštitu životinja.

Organizatori navode da je cilj skupa I da građani Srbije pokažu da su civilizovan narod.

Potpredsenica Udruženja“ Sloboda za životinje“ Ljiljana Gledić Filipović kaže da je 2009. godine donet Zakon o dobrobiti životinja kojim je zabranjen uzgoj životinja za krzno.

Problem je što je primena tog člana zakona odložena za 10 godina, pa će se ova odredba primenjivati tek od 2019. Prema našim informacijama u Srbiji ima oko 500 gazdinstava koja se bave ovom sramnom proizvodnjiom. Životinje žive u bednim uslovima i završavaju na najgori mogući način, samo da bi se kitil, to je nedopustivo. U ovom prelaznom periodu neko mora da obrati pažnju na postojeće farme. Nedopustivo je da uzgajivače krzna država stimuliše na bilo koje načine – kaže Filipović.

Prelazni period je ostavljen, kako kaže ona, da gazdinstva ne bi doživela kolaps i da bi se međuvremenu preorjentisali na neku drugu vrstu proizvodnje.

Ali umesto da se ova delatnost gasi ona se proširuje, neki od proizviđača se hvale kako uspešno posluju i zarađuju milione evra. Živimo u vremenu kad imamo mnogo mogućnosti i ne moramo da se vraćamo u pećinsko doba kad čovek nije imao izbor – kaže Filipović.

Na naše pitanje gde su prava ljudi, kada se polugoli aktivisti pola sata smrzavaju na veoma niskoj temperaturi, Filipović kaže da je to njihov slobodan izbor i da oni imaju veoma dobra iskustva, uputivši nas da to pitanje postavimo ljudima koji su izvodili performans. Na žalost nismo uspeli jer su se posle performansa akteri brzo povukli.

Ostavite komentar

Your email address will not be published.