Festival nauke

0

Zašto su slatkiši slatki, kako da ispržite i servirate hemijsku jednačinu, kako da postanete predsednik Amerike pomoću Fejsbuka, kako se izaziva ekonomska kriza, ali i ima li života posle smrti, da li se u genima krije nacionalnost, neka su od pitanja koja pokreće Festival nauke koji traje do 4. decembra u Beogradu.

S jasnom misijom da podstiče interesovanje za nauku Festival, peti po redu, istrajava u svojoj nameri da dokaže da je nauka dostupnija, zanimljivija i prisutnija nego što se čini.

U prostoru „Kluza“ na programu je oko 30 interaktivnih postavki iz raznih naučnih oblasti. Festival se odvija i na prostoru Studentskog kulturnog centra, Teatra Bojan Stupica i u Galeriji Narodne banke Srbije.

Festival je svečano proglasio otvorenim Peter Rebernik, direktor Evropskog udruženja događaja za promociju nauke (EUSCEA) a učenici OŠ „Jelena Ćetković“ bili su prvi gosti Festivala nauke. Ova škola je samo jedna od 200 koliko je u petak posetilo Festival nauke. Do kraja prvog dana interaktivne postavke i zanimljive naučne eksperimente videlo je 7.000 ljudi.

Jasno je da je namera organizatora da svake godine bar jedno dete od nekoliko stotina škola koje posete festival zainteresuje za nauku.

Nauka kao ključ za rešenje problema

Forenzika i istraživanje zločina, da li zahvaljujući velikom broju serija sa sličnom temom, posebno je interesantna đacima osnovnih škola.

Vanredna profesorka na Fakultetu za fizičku hemiju u Beogradu Ljiljana Damjanović potvrđuje da su televizijske serije povećale interesovanje za ovu oblast.

Sve to je ipak i zgodan način da se mladi zainteresuju za nauku zato što se svi prirodni zakoni koriste pri analizi tragova zločina. Deci je tako lakše da nauče nešto iz hemije i fizike što im je, možda, odbojno ili teško – kaže Ljiljana Damjanović.

Najbitnije ipak da ljudi nauče da razmišljaju na naučni način.

Festival nauke propagira naučno mišljenje i naučni pristup životu i rešavanju problema. Nauka – matematika, fizika ili hemija mogu da pomognu pri rešavanju raznih životnih problema. Problem je što se često očekuju brza rešenja, ali za ozbiljnu nauku potrebno je vreme. Neke stvari ovde deluju zanimljivo i pristupačno, ali iza svega stoji dugogodišnji rad. Ne možemo da očekujemo brza rešenja ni u nauci, ni u životu, sve zahteva učenje, trud, rad – kaže Ljiljana Damjanović.

Smeh kao začin života

A da je svaki rad i trud potrebno začiniti i smehom potvrđuje i štand Sekcije za nauronauke, koji okuplja studnete medicine, prava, filozofije, psihologije…

Mladi ljudi okupljeni u ovoj Sekciji privukli su pažnju posetilaca učeći ih da razlikuju pravi od lažnog smeha.

Smeh je pre svega lekovit i dobro utiče na imunitet i kardiovaskularni sistem i kako nam potvrđuju stručnjaci, može da se uči kao i sve u životu.

Osmehom se leči najčešće depresija i anksioznost, a u svetu danas, kako priča mlada naučnica, postoje klubovi smeha i terapija smehom. Smeh, pa i onaj izazvan, posle izvesnog vremena proizvodi pozitivne emocije i dobro raspoloženje.

Mišići oko usna i očiju se pomiču kod pravog smeha, a kod lažnog se smejete samo usnama i u njemu nema pravih emocija. Za drušvenu prilagođenost bitan je i lažni osmeh, a za istinsku unutrašnju ispunjenost onaj pravi.

Festival nauke sutra najavljuje izlaz na otvoren prostor, pa će u 15 sati u parku Manjež biti odigrana predstava austrijskog naučnog cirkusa Meer.

Preporuka za subotu jeste izložba „Fascinantni mozak“ koja nam dolazi iz Švajcarske i smeštena je u SKC-u ali i Flo Kaufman koji u Galeriji Narodne banke svira na usisivaču i pisaćoj mašini.

Festival nauke, koji okuplja više od 300 naučnika, 30 naučnih institucija i brojne goste iz inostranstva otvoren je tokom vikenda, u terminu od 11 do 20 sati.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.