Život u Severnoj Koreji u vreme Kim Džong Ila

0

Kakav je život u Severnoj Koreji? Turističkih priča kao ni turizma u toj zemlji nije bilo. Znamo da je društveno uređenje – republika, iako se vladari smenjuju kao u monarhiji. Kim deda, pa sin i sada unuk…

Povodom smrti svernokorejskog vođe Kim Džong Ila mediji su preplavljeni neobičnim podacima o njegovoj vladavini, navikama, bizarnostima. Svi ćemo u roku od 24 sata znati sve. Da je omiljeno piće vladara bio konjak Hensi, omiljena glumica Elizabet Tejlor, a omiljeni film Džejms Bond.

I onaj koga to uopšte ne zanima znaće da je vođa nosio štikle i prezirao niske ljude. Da je razneo školu u koju je išao, da je uvozio češko pivo i švedske prostitutke. Da je svako zrno pirinča koji se njemu kuvalo moralo da bude iste veličine. Ali šta ustvari znamo o ljudima u Severnoj Koreji?

Vredne žene Severne Koreje ručno peru veliki trg u Pjongjangu. Svaka ima svoj lavor i četku i svaka pešice donosi vodu iz reke i pere trg.

Sinoć su na HRT-u prikazali reportažu o toj zemlji. Izgleda da je sve bilo podređeno vođi i „velikoj ljubavi“ naroda prema njemu. U zemlji u kojoj vlada neviđeni komunizam, život pojedinca je ništa u odnosu na kult jedne ličnosti…Sve scene u reportaži manje-više su poznate iz nekih davnih strogih komunističkih perioda, samo još mnogo jače, sve je naglašenije i bizarnije od onoga što smo do sada videli.

Prethodno, tokom dana elektronski mediji prikazali su kako na trgovima i ulicama Sverne Koreje narod masovno plače. I to, ne da plaču, nego se takmiče ko će jače i sa više očaja da oplakuje vođu. Kleče, jauču i udaraju rukama i nogama o asfalt jer ne mogu da prihvate činjenicu da je Kim Džong Il mrtav.

A onda, pred kraj dana, u jednoj ranije snimljenoj reportaži o uobičajenom životu u Severnoj Koreji u vreme Kim Džong Il-a jedna neverovatna scena: vredne žene Severne Koreje ručno peru veliki trg u Pjongjangu. Svaka ima svoj lavor i četku i svaka pešice donosi vodu iz reke i pere trg. Dobrovoljno, naravno. Kleče i peru. Dobrovoljaca ima na hiljade, a isto toliko i kontrolora perača ulica. Jako su dobro organizovani. Trg je obeležen i svako zna koje parče treba da opere i gde mu je mesto.

Ta slika učinila je da sva uznemirenost i nervoza zbog svetske i naše ekonomske krize u trenu nestanu. Za sreću je, odjednom, bilo dovoljno znati da u zemlji u kojoj živiš ne moraš ručno prati ulicu.

Čini se, ako bi nam svakoga dana na TV-u „puštali“ baš tu reportažu, život bi bio kao prolećni lahor. Niko više ne bi kupovao bensedine, ne bismo se svađali, a ulicama bi išli samo srećni ljudi.

Ta jedna scena u reportaži o životu u Severnoj Koreji kao da pomera centar ravnoteže i pojam sreće. Iako, kad se malo bolje razmisli, nismo sigurni šta smo videli? Da li besprekorna „organizovanost“ života u službi „voljenom vođi “ čini da ti ljudi budu srećni ili nesrećni? Ne znamo ni da li je veliki vođa Kim Džong Il bio srećan ili nesrećan čovek?

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.