Sava centar proključao uz Harisa Džinovića

0

Haris Džinović je u nedelju dao sve od sebe na dvoiposatnom koncertu u Sava centru, nijednog trenutka se nije štedeo za naredno veče na istom mestu.

Pre dve godine je zapevao u Areni promovišući još uvek aktuelan album „Magic“. Pre godinu dana na istom mestu je nastupao u „najluđoj noći“. Sada se Haris Džinović vratio tamo gde je upisao prvi veliki beogradski trijumf pre dvadeset godina a svedoci oba koncerta su sigurno nabacili vernu kopiju osmeha iz juna ’91.

Glavni i odgovorni urednik Javnog servisa RTS Aleksandar Tijanić i ministar policije Ivica Dačić jesu izazvali očekivanu pažnju u prvom redu ali su morali da „priznaju poraz“ kada je sve zasenila Harisova supruga Melina. Njen dragi je, za početak koncerta pustio muzičare da se malo zagreju svirajući „Rano je“ ali je, po izlasku na binu, uz salve aplauza zapevao nešto drugo, takođe lagano i takođe legendarno – „Ostariću, neću znati“.

Sava centar je odmah „osvojen“ – nije to neki problem umetniku kome se pomenuti, poslednji album ne zove slučajno „Magic“. Haris zaista ima magiju i moć da uradi sa publikom – šta i kad god hoće. Razveseli je pa je u trenu rasplače, kad joj pruži mikrofon pesma se čuje iz svakog grla…

Koncert je pretvoren u žurku već oko 20.45 uz „Pusti me“, „Grle me ruke promrzle“, „Muštuluk“, „Traži, traži“, „Šta će meni više od toga“ a kad je delija sa Baščaršije otišao na prvi „brejk“ aplauzi su bili rezervisani za mladu pevačicu Snežanu Kopunović.

Gost broj dva se pojavio usred pesme – pošto je u pitanju čuvena „Ja ne pijem“, jasno je da je reč o Hariju Varešanoviću. Dva stara drugara su napravila mini „koncert u koncertu“. Zajedno su otpevali „Rano je za tugu“, potom je Hari izveo još jednu Džinovićevu („Dajte vina, hoću lom“) pa svoju pesmu („Prsten i zlatni lanac“) da bi završio uz strofu „Aprila u Beogradu“ i Harisovu klavirsku pratnju.

Džinović je na samom početku solo karijere bio gost na koncertima Halida Muslimovića pa ne čudi što kao počast izvodi njegovu čuvenu „Oj jarane, jarane“ a nije izostao ni uobičajen omaž Tomi Zdravkoviću – „Dal’ je moguće“. Očekivalo se da Haris otpeva i nešto mnogo novije, to jest najnovije ali su „Pariske kapije“ ipak ostale još uvek zatvorene za razliku od neizbežne riznice hitova – „Kako mi nedostaješ“, „Poznaćeš me i po mraku“, „S tobom bih se opet napio“, „Jesu l’ dunje procvale“, „Laže mjesec“, „I tebe sam sit, kafano“, „Sjećaš li se one noći“

Pošto je otpevao „Nek mi bude zadnja čaša“ i uzeo kratak predah, Džinović je za bis odabrao stari hit koji je napisao za Duška KulišaTi meni lažeš sve“ i ponovljeni „Muštuluk“. Teško da je iko napustio dvoranu ravnodušan ili nezadovoljan i tu nema razlike. Haris u srce dirne i folkere i rokere, i mladu i staru gardu. Tako je bilo i ovoga puta u Sava centru, biće sigurno i na „repeteu“ u ponedeljak.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.