Nauka ljubavi

0

Što je seks češći, veza je čvršća

Zajapureni obrazi, ubrzano lupanje srca i vlažni dlanovi neki su od vidljivih znakova zaljubljenosti i vide se iz aviona. A biohemijski procesi unutar organizma jasan su znak da je Kupidon odaslao svoju strelu.

Zaljubljivanje ima tri faze i za svaku od njih karakteristična je različita postavka hormona u organizmu. Dr Sanja Milutinović-Smiljanić, magistar endokrinologije, objašnjava da u prvoj fazi – fazi žudnje, u telu dominiraju estrogen, odnosno testosteron. U drugoj fazi, fazi privlačnosti, ljubav udara kao grom i ne možete da mislite ni o čemu drugom osim o voljenoj osobi. Poznati i tipični simptomi su gubitak apetita, nesanica i sanjarenje, a u organizmu je dominantna grupa transmitera – dopamin, norefinefrin (poznatiji kao adrenalin) i serotonin. 

Dopamin je hormon koji stvaraju i kokain i nikotin, adrenalin uzrokuje znojenje i ubrzan rad srca, a serotonin je jedna od najintenzivnijih ljubavnih „droga“ – hormon koji zaljubljenu osobu čini privremeno neuračunljivom – rasejanom i „izgubljenom“. U fazi odanosti koja sledi, definitivno pada odluka – da li će veza dalje trajati. U ovoj fazi partneri se zbližavaju, a u tome im pomažu hormoni oksitocin i vazopresin. Oksitocin, produkt hipotalamusa, oslobađa se kod žena u trudnoći i nakon rođenja deteta i stvara čvrstu vezu majke i bebe. Prisutan je i kod oba partnera nakon orgazma – što je seks češći, veza je čvršća. Vazopresin takođe „cementira“ osećaj bliskosti i privrženosti voljenoj osobi.

Sve ove faze su u tinejdžerskom dobu mnogo intenzivnije – jače je delovanje svih hormona, a psihološki faktori utiču na to da tinejdž veze budu kratke, burne i strasne. Te veze, u psihološkom smislu, doprinose sazrevanju osobe i razvoju ličnosti, jer se u njima uči i proživljava bliskost, otvaranje, deljenje… Vezivanje na duge staze i prolazak kroz sve faze ljubavi karakteristični su za zrelije periode, nakon adolescencije.

Zbog neuzvraćene ljubavi pati se u svim životnim dobima. Dr Milutinović-Smiljanić objašnjava i da u početnim ljubavnim fazama može da dođe do pada serotonina, a nizak nivo ovog hormona karakterističan je za uznemirenost i depresiju. U jednoj studiji, rađenoj devedesetih godina, među grupom studenata u Italiji, 40 odsto njih je na početku ljubavne veze (kada se nije znalo koliko će veza trajati) imalo niži nivo serotonina. Nakon godinu dana, kod onih čija je veza potrajala i ušla u zrelu fazu, nivo serotonina vratio se na normalu.

Na početku, u ranoj fazi, ljubav je i stresna i frustrirajuća. Naučnici smatraju da je ta biohemijska bura koja nam se događa neophodna mobilizacija organizma. U kasnijim fazama, kada postane mirna luka, ljubav nas štiti na svakom, pa i biohemijskom nivou. Produžava život i čini organizam jačim i otpornijim.

Jelena Jovanović

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.