Zašto se lepe za loše momke

0

Lepi, mirni i vaspitani momci to znaju, a sada i rezultati dva istraživanja potvrđuju: loši momci bez po muke obrlate lepe devojke!

Lepi, mirni i vaspitani momci to znaju, a sada i rezultati dva istraživanja to potvrđuju: loši momci bez po muke obrlate lepe devojke!

Otkriće će, možda, pomoći da se objasni zašto niz loših, antisocijalnih karkternih osobina, poznatih kao „tamno trojstvo“, „trijada zla“, postoji u ljudskoj prirodi, uprkos teškim posledicama po društvo.

Osobine se ogledaju u narcisoidnoj opsednutosti samim sobom, impulsivnosti, traganju za uzbuđenjima i psihopatološkom bezosećajnom ponašanju. Ali i u lukavoj i iskorišćavajućoj, makijavelističkoj prirodi. Ekstremno, ove osobine mogu biti izuzetno štetne po život u tradicionalnom društvu. Jer, ovakvi ljudi osobinama rizikuju da ih okolina izbegava, a prijatelji prekidaju druženje i time ih ostavljaju bez partnera, gladne prijateljstva i ranjive.

Međutim, biti „malo zao“ može za muškarca imati i dobru stranu: uspešan, dinamičan seksualni život, tvrdi Piter Džonason, psihijatar sa Državnog univerziteta Novog Meksika u Las Krusesu, dodajući: 

– Raspolažemo dokazima da „tamno trojstvo“ predstavlja neku vrstu uspešne evolucione strategije.

Džonason je s grupom saradnika podvrgao 200 studenata „testu ličnosti“, kako bi ih rangirao prema sklonosti nekoj od osobina „trijade“. Takođe su ih pitali o odnosu prema seksualnom opredeljenju i seksualnom životu, uključujući i to koliko su seksualnh partnera imali i da li su skloni „kratkim, neobavezujućim seksualnim vezama“.

– Muškarci koji poseduju značajne karakteristike sistematizovane u „trojstvu zla“ gotovo da su bolesno skloni da drugom muškarcu preotmu partnerku i imaju kratkotrajni seks, gotovo lišen emocija – zaključio je Džonason. Istraživanje je takođe otkrilo da su muškarci koji poseduju veliki procenat osobina iz „paklenog trojstva“ skloni da često menjaju seksualne partnerke i ulaze u kratkotrajne veze.

Svoja otkrića Džonason je prezentirao na Međunarodnoj konferenciji o ljudskom ponašanju i evoluciji, nedavno održanoj u Kjotu, u Japanu.

– Filmska ličnost Džejmsa Bonda pravi je „vlasnik“ svih osobina iz „trijade zla“. On je neprijatan i odbojan, izuzetno ekstrovertan i uživa da ubija ljude, ali i stalno traga za novim ženama. A isto kao što Bond zavodi ženu za ženom, tako su i muškarci sa osobinama iz „trijade“ najčešće uspešniji u osvajanju novih partnerki, ali bez namere da se čvršće vežu za bilo koju od njih, još manje da sklope brak – tvrdi Džonason.

– Pokazalo se da lepe, pa i uspešne žene iz za sada nepoznatih razloga, čija je tajna skrivena duboko u njihovoj prirodi, bez mnogo razmišljanja prihvataju avanturu s „vlasnikom trijade“ iako su svesne da je reč o kratkotrajnoj seksualnoj vezi, koja ne samo da ne donosi unutrašnje zadovoljstvo, već je izlaže riziku gubljenja ugleda i mesta u društvu – upozorio je on.

Istraživači smatraju da bi se istovetni rezultati dobili i da je anketiranje obavljeno u bilo kom delu razvijenog društva, jer posedovanje osobina iz „trijade“ nije uslovljeno nacionalnom pripadnošću, rangom u društvu ili religijom.

Psiholog Dejvid Šmit s Univerziteta Bredli u Peoriji, u državi Ilinois, predstavio je preliminarne rezultate istraživanja na 35.000 ljudi u 57 država. Ustanovio je da postoji slična veza između „tamne trijade“ i reproduktivne uspešnosti muškaraca.

– Pokazuje se da je univerzalno u svim kulturama da muškarci s visokim procentom osobina iz trijade po svaku cenu tragaju za kratkotrajnim seksualnim vezama i spremni su, ne birajući sredstva i veštinu, da drugom muškarcu otmu partnerku radi kratkotrajne veze. Ali se, u isto vreme, panično plaše mogućnosti da partnerka zatrudni i počne da ih proganja zbog očinstva – kaže se u studiji.

Njegova koleginica Barbara Okli s Univerziteta Okland u Ročesteru, u državi Mičigen, ukazuje da „studija potvrđuje spoznaje o neobičnoj naklonosti lepotica prema lošim momcima“, a seksolog Kristofer Ruden s Univerziteta Kalifornija u Santa Barbari takođe smatra da „treba nastaviti s istraživanjima koja će, možda, otkriti tajnu veze ‘lepotice i zveri'“.

Dotle, ostaje nam da se pitamo: „Šta li je našla na tom mangupu“ – zaključuje se u tekstu objavljenom u časopisu „Nju sajentist“. 

(FoNet)
Ročester, jul 2008.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.