Mladi putuju Evropom

0

Najbolji studenti na jednomesečnom putovanju Evropom

Zahvaljujući programima koje je u proteklih nekoliko godina realizovao Evropski pokret u Srbiji (EPUS), više od 1.000 mladih iz Srbije dobilo je mogućnost da poseti zemlje članice Evropske unije. Među njima je i grupa od 200 najboljih studenata, koji su polovinom jula krenuli na jednomesečno putovanje po zemljama potpisnicama Šengenskog sporazuma zahvaljujući projektu „Putujemo u Evropu“, koji EPUS realizuje od 2005. godine, uz pomoć brojnih partnera i donatora.

Svaki student, izabran na konkursu koji je EPUS raspisao, dobio je multišengen vizu na mesec dana od austrijske ambasade u Beogradu, potom besplatnu inter-rejl kartu, kartice koje im omogućavaju popuste za boravak u hostelima i džeparac.

Beč prva destinacija

U Beč, prvu destinaciju na jednomesečnoj turneji, krenuli su vozom. Studenti su ogromne torbe i rančeve smestili u vagone s prljavim podovima, masnim i uflekanim sedištima, zamrljanim prozorima, ustajalim vazduhom i dotrajalim toaletima. Upravo vozovi, čija je prosečna brzina na srpskim prugama 45 kilometara na čas, oslikavaju brzinu kreatanja Srbije ka EU od demokratskih promena 2000. godine i, ujedno, pokušaje da se Srbija nađe na „beloj“ šengen listi.

Milica, apsolventkinja arheologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, sedi u kupeu i raspituje se kako da popuni inter-rejl kartu koja je će joj pomoći da u narednih mesec dana obiđe destinacije koja je odabrala na severu Italije, u Španiji i Portugalu. Kaže da je dobijanje vize bio osnovni motiv da se prijavi na konkurs, jer od 2006. godine, kada je na poziv jednog muzeja boravila na arheološkom nalazilštu u Francuskoj, nije putovala van zemlje zbog komplikovane procedure za dobijanje vize.

Međutim, za razliku od nje, mladi Britanci, koji su u voz ušli u Novom Sadu, posle boravka na EXIT festivalu, gde su se sjajno proveli, nemaju problem s vizama i mogu slobodno da putuju evropskim kontinentom. Ne znaju da su njihovim vršnjacima iz Srbije neophodne vize da bi posetili zemlje članice EU.

Nije fer što su mladim ljudima iz Srbije potrebne vize da bi putovali. Nadam se da će to u budućnosti nestati – kaže Brajan.

Ne znam mnogo o vizama, ali to nije fer – nadovezuje se Hana, koja je s prijateljima deset dana boravila u Beogradu i Novom Sadu.

Bojan Pajtić, predsednik Izvršnog veća Vojvodine koje je studentima iz pokrajine obezbedilo džeparac od po 500 evra za putovanje Evropom, kaže da se ne može govoriti o evropskoj budućnosti Srbije ako oni koji bi trebali da vode zemlju na putu ka Briselu nikada nisu bili u EU.

Više od 70 odsto studenata iz naše zemlje nikada nije putovalo u inostranstvo i mi moramo da ih pripremimo na to šta je Evropa, šta su evropski standardi, tradicija, kultura i ovo je najbolji način za to – naglašava Pajtić.

Upravo su činjenice o kojima govori Pajtić motivisale EPUS da 2005. godine pokrene projekat „Putujemo u Evropu“, koji predstavlja promociju evropskih ideja i potrebu saradnje i suživota građana Srbije s ostalim evropskim narodima.

Do „bele“ liste

Menadžer projekta Vojislav Milošević kaže da je jedan od ciljeva projekta da se Srbija nađe na „beloj“ šengen listi, dok je međucilj bio da se olakša izdavanje viza za mlade ljude i studente.

Naša ideja je da omogućimo da što više mladih ljudi, studenata i učenika, poseti zemlje EU i upozna svoje kolege, što će pomoći da se ubrza proces evropskih integracija zemlje – naglašava Milošević i dodaje:

S druge strane, u Srbiji je neophodno boriti se protiv ksenofobije i rastućeg nacionalizma, tako da je zbog toga važno da mladi ljudi putuju u Evropu.

Austrija, koja je preko svoje ambasade u Beogradu partner EPUS-a u ostvarivanju projekta od njegovog osnivanja, obezbeđuje svake godine besplatne vize studentima koji putuju u okviru projekta i snažno se zalaže za trajno ukidanje viza.

Na prijemu za studente iz Srbije, održanom u Diplomatskoj akademiji u Beču, dobrodošlicu u EU studentima je poželela austrijska ministarska inostranih poslova Ursula Plasnik.

Ona poručuje da nije u potpunosti zadovoljna realizacijom projekta, jer se zalaže da što više mladih ljudi iz Srbije poseti zemlje članice Unije kako bi „dobili evropsko iskustvo iz prve ruke“.

Pokrenula sam kampanju među kolegama u EU. Govorila sam im o ovom programu i pokušala da ih nagovorim da ga kopiraju – ističe Plasnik.

Milošević podseća da je Ursula Plasnik svojim kolegama u Briselu još 2006. godine poručila da je ovaj projekat pokazao da se studenti vraćaju u Srbiju po okončanju putovanja i da nema potrebe da se „vizni režim steže oko studenata iz Srbije i sa Zapadnog Balkana“.

Zajednička želja svih studenata je da pokušaju da obiđu što više željenih destinacija tokom jednomesečnog putovanja. Kako kažu, nedostatak novca i komplikovana procedura za dobijanje vize predstavljali su glavne prepreke da putuju, upoznaju svoje vršnjake, kulturu i način života u zemljama članicama EU.

Marko, student Fakulteta sporta i fizičke kulture u Beogradu, putovanje započinje u Berlinu, a posle boravka u Nemačkoj posetiće Amsterdam, Pariz, dvorce u dolini Loare, Španiju i Portugal.

Nisam nigde putovao van Srbije i želim da obiđem što više zemalja. Zanima me kako žive stanovnici evropskih zemalja, kakav je njihov način razmišljanja – naglašava Marko.

Umereni optimizam

Jelena, studentkinja Filozofskog fakulteta u Beogradu, provešće prvih deset dana u Parizu, gde će pokušati da usavrši francuski jezik, posle čega će posetiti Belgiju, Holandiju i Nemačku.

Vizni režim me ograničava. Studiram francuski jezik i književnost i potrebno mi je da povremeno odem u Francusku, a nikada do sada nisam imala priliku da je posetim – žali se Jelena.

Za razliku od većine svojih vršnjaka, koji će obići zemlje južne i zapadne Evrope, Nemanja, student Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, većinu vremena potrošiće da poseti krajnji sever kontinenta – Norvešku, Švedsku, Dansku i Finsku.

Ursula Plasnik poručuje da će Austrija nastavitu da se zalaže za ubrzavanje evropskog puta Srbije i potpunu liberalizaciju viznog režima.

Mi razumemo da osećaj izolacije, kada ne možete da putujete i susrećete svoje susede, deluje frustrirajuće – naglašava Ursula Plasnik.

Studenti različito gledaju na mogućnost da sledeće godine Evropu obilaze bez viza. Milica ne očekuje da će sledećeg leta lakše putovati.

– Ne verujem da ću sledeće godine putovati u EU bez vize – kaže ona. Marko ističe da jedva čeka da vize budu ukinute, dok Nemanja tvrdi da veruje obećanjima naših zvaničnika i siguran je da mu sledeće godine neće trebati viza.

(FoNet EKSTRA)

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.