Šta je tu je

0

Ako želite da pobegnete iz grada, od gužve i buke, ali nemate dovoljno vremena da odvojite za odlazak negde dalje, onda je ovaj simpatični dorćolski restoran pravo rešenje.

Na ulasku u restoran dočekaće vas, osim raspoloženog i gostoljubivog domaćina Svetozara Galijanina i natpis „Dobra vam sreća“, uz lik srpskog seljaka sa šajkačom.

Enterijer je izrađen u drvetu, a ceo restoran je ispunjen etno-detaljima, ćilimima, pletnenim korpama, preslicama, mlinom za kafu, fenjerima… Zid krasi narodna nošnja stara 200 godina. Središnje mesto u restoranu zauzima peć, stara koliko i nošnja. Domaćini su spremni da je založe u hladnim danima, što u čitav prostor unosi toplinu stare srpske, domaćinske kuće. Tiho pucketanje drveta u peći ispuniće prijatnom smirenošću svakog posetioca. Slike na zidovima dočaraće vam lepotu nekadašnjeg Beograda i naterati vas da se setite interesantnih trenutaka iz prošlosti.

Uz standardni meni restoran nudi i dnevni meni, tako da gosti svakog dana mogu uživati u različitim kuvanim jelima. Onima koji dolaze ovde prvi put, a neodlučni su koje specijalitete da probaju, domaćini će na najbolji način izaći u susret. Ponudiće vam da probate ono što je tog dana aktuelno: jela bez mesa, kao što su pohovane tikvice ili musaka s povrćem ili možda nešto sasvim treće, pa dok ne odlučite šta vam tog dana prija.

Dok smo čekali da nam kuvar, Bozidar Tadić, pripremi specijalitete, popili smo kafu koja se služi, kao i što biste na ovakvom mestu očekivali, sa ratlukom. Nakon kafe smo se prepustili predjelu. U Srpskom tanjiru ima kozjeg sira, njegoške pršute, kulena, goveđe pečenice, duvan čvaraka, pihtija i maslina. Čak i da niste gurman, ovakva ponuda će vam sigurno otvoriti apetit. Služi se, tradicionalno, na drvenim posudama, kao i ostali specijaliteti. Nasleđe se poštuje i kada se služi piće. Vinom se nazdravlja iz zemljanih pehara, pivo ispija iz zemljanih krigli, a rakija iz čokanjčića.

Predjelo je zamenila glavna poslastica – teletina ispod sača. Ovome je bilo teško odoleti jer je svaki zalogaj ovog specijaliteta prizivao naredni. Specijalitet se priprema od telećeg mesa, paunfleka, plećke, šargarepe, celera, lovorovog lista. Tu su i nezaobilazni domaći začini. Jedan sigurno nismo ocekivali, med. Uz salatu od svežeg povrća, imali smo priliku da jedemo i pravu srpsku pogaču koja nas je posebno oduševila, da probamo rakiju i vino staro preko 15 godina. Sve je to bilo lepo aranžirano, na maloj galeriji koja vam daje osećaj privatnosti, a ipak omogućava da razgledate dorćolske ulice dok uživate u ovim sjajnim specijalitetima.

Zvuci prijatne starogradske muzike upotpunjuju sliku o ovom restoranu. Svaki detalj čini ovaj restoran posebnim, tako da izgleda gotovo nestvarno u sada već uveliko urbanom Beogradu, gde je dan postao nezamisliv bez mobilinih telefona, a osnovna komunikacija je poruka putem e-maila. Zato vam predlažemo da se bar na kratko odmorite od svega toga, i bezbrižno uživate, kao nekada, u kuhinji svoje bake.

Tekst: Marija Milenković
Foto: Marko Risović

Ostavite komentar

Your email address will not be published.