2. avgust

0

1100 – Engleski kralj Vilijam II (William), sin Vilijama I Osvajača, ubijen je strelom u šumi za vreme lova.

1100 – Engleski kralj Vilijam II (William), sin Vilijama I Osvajača, ubijen je strelom u šumi za vreme lova.

1552 – Dogovorom u Pasauu poništen je Augsburški Interim iz 1548, a luterani (protestanti) su dobili slobodu veroispovesti u Nemačkoj, što je ozakonjeno na saboru u Augsburgu 25. septembra 1555.

1589 – Zbog prelaska na stranu hugenota, francuskog kralja Anrija III (Henri) ubio je pristalica katoličke Svete lige, dominikanac Žak Kleman (Jacques Clement).

1788 – Umro je Tomas Genzboro (Thomas Gainsborough), poznati engleski portretista i pejsažista i jedan od osnivača britanske Kraljevske akademije umetnosti.

1799 – Umro je francuski pronalazač Žak Etjen Mongolfje (Jacques Etienne Montgolfier), koji je sa bratom Žozefom Mišelom (Joseph Mićel) 1783. konstruisao prvi vazdušni balon napunjen zagrejanim vazduhom.

1802 – Napoleon Bonaparta (Bonaparte) proglašen je „doživotnim konzulom“ Francuske, što mu je dalo pravo da imenuje naslednika.

1830 – Francuski kralj Šarl X Burbonski abdicirao je pod pritiskom Julske revolucije u Parizu, koja je izbila zbog kraljeve odluke da ukine slobodu štampe, raspusti parlament i promeni izborni zakon.

1858 – Britanski parlament usvojio je zakon (India Bill) kojim je indijska vlada stavljena pod upravu britanske krune.

1876 – Rođen je srpski lingvista Aleksandar Belić, predsednik Srpske kraljevske akademije (posle Drugog svetskog rata Srpska akademija nauka i umetnosti) od 1937. do smrti 1960, osnivač moderne dijalektologije, autor „Pravopisa srpskohrvatskog jezika“.

1903 – U Makedoniji je počeo Ilindenski ustanak za oslobođenje od turske vlasti tokom kojeg je stvorena „Kruševska republika“. Republika se održala samo 11 dana, a ustanak je u krvi ugušen.

1921 – Umro je italijanski operski tenor Enriko Karuzo (Enrico Caruso), proslavljeni izvođač dela Verdija i Pučinija i italijanskih kancona. Jedan je od prvih pevača koji je snimio gramofonsku ploču.

1922 – Umro je Aleksandar Graham Bel (Alexander Graham Bell), izumitelj telefona (1876).

1928 – Italija je potpisala 20-godišnji ugovor o prijateljstvu sa Etiopijom.

1934 – Umro je nemački predsednik Paul fon Hindenburg, a Hitler je sebe proglasio firerom (vođa) i preuzeo apsolutnu vlast.

1935 – Velika Britanija je donela zakon prema kojem je reformisan sistem upravljanja u Indiji, odvojeni su Burma i Aden od Indije, garantovana veća lokalna samouprava u provincijama i formirano centralno zakonodavstvo u Nju Delhiju.

1936 – Umro je francuski inženjer i pilot Luj Blerio (Louis Bleriot), pionir vazduhoplovstva, koji je 1909. prvi avionom preleteo Lamanš.

1939 – Albert Ajnštajn (Einstein) upozorio je američkog predsednika Ruzvelta (Roosevelt) da nemački naučnici rade na proizvodnji bombe sa uranijumom, posle čega su u SAD počeli (početkom 1940) istraživački radovi za proizvodnju atomske bombe.

1945 – Završena je Potsdamska konferencija na kojoj su sovjetski vođa Staljin, predsednik SAD Truman i premijer Velike Britanije Atli (Attlee) postigli dogovor o demilitarizaciji i denacifikaciji Nemačke i njenoj podeli na okupacione zone posle Drugog svetskog rata.

1970 – Britanski vojnici su u Severnoj Irskoj prvi put upotrebili gumene metke radi smirivanja nereda.

1980 – U eksploziji na železničkoj stanici u Bolonji poginulo je 85 i ranjeno više od 200 ljudi. To je bio najteži teroristički napad u Evropi posle Drugog svetskog rata i izazvao je talas masovnih protesta širom Italije.

1990 – Iračka vojska napala je Kuvajt i okupirala ga za jedan dan. Slanjem trupa u Kuvajt, irački predsednik Sadam Husein pokrenuo je događaje koji su doveli do Zalivskog rata i stacioniranja američkih trupa u regionu.

1992 – Alžirske snage bezbednosti uhapsile su 50 naoružanih islamskih ekstremista i oduzele njihovo skladište oružja u kojem je pronađeno 150 bombi.

1994 – Pod pretnjom pooštravanja međunarodnih sankcija SR Jugoslaviji, vlada Srbije pozvala je lidere bosanskih Srba da prihvate mirovni plan Kontakt grupe za Bosnu i upozorila ih da će u suprotnom biti odgovorni za zločin protiv sopstvenog naroda.

1997 – Vođa najjače liberijske gerilske frakcije Čarls Tejlor proglašen je predsednikom Liberije, čime je posle sedmogodišnjeg građanskog rata okončana borba za vlast u zemlji.

1999 – U sudaru dva voza u istočnoj Indiji poginulo je 285, a ranjeno oko 300 ljudi.

2001 – Bosanski Srbin, general Radislav Krstić osuđen je u Hagu na 46 godina zatvora zbog masakra nad bosanskim Muslimanima u Srebrenici 1995, najvećeg ratnog zločina u Evropi posle Drugog svetskog rata. Žalbeno veće Haškog tribunala, 19. aprila 2004, prvosnažno je osudilo Krstića za pomaganje i podržavanje genocida umanjivši mu kaznu sa 46 na 35 godina zatvora.

2002 – Snage UNITA-e su zvanično rasformirane, njenim generalima su oduzeti činovi i oni su integrisani u vojsku Angole.

2004 – Umro je legenda francuske fotogradije i svetski priznat fotograf Anri Kartije-Breson.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.