Osaka Monaurail

0

Letnji "Bitef Art Cafe"
2. avgust, Kalemegdan

Džejms Braun reinkarnirao se u osam ludih, zabavnih, simpatičnih Japanaca! Bend „Osaka Monaurail“ napunio je letnji „Bitef art café“ i ispunio Kalemegdan soul, bluz, fank i džez ritmovima i atmosferom šezdesetih i sedamdesetih…

Sedmorica sjajnih muzičara, na čelu s otkačenim pevačem koji čas peva „džejmsbraunovskim“ prodornim tonom, pa onda preseče treštećim japanskim akcentom koji nikome ne smeta. Naprotiv, publika je oduševljena što pred sobom ima Japance koji savršeno prenose euforiju i žar crnačke krvi. Đuska, savija se, pa se spusti na pod kako bi odigrao svoj ples. Onda svira klavijature, pravi grimase, a publika je potpuno oduševljena. 

Članovi benda samo na prvi pogled deluju uštogljeno, jer svi nose iste ili slične sakoe i kravate (na plus 30 stepeni). Međutim, nekonvecnionalne frizure odaju da nisu uniformisani, već je to njihovo pravilo odevanja.

Bend je prvobitno imao više od 20 ljudi, uključujući i trubače, kao i ritam sekciju. Upoznali su se u školskoj muzičkoj sekciji. 

Postavu sada čine Nakata Rio (vokal, perkusije), Hiraiši Kacutoši (MD, trombon, flauta), Sakakibara Seiđi (trombon), Jamagata Kentaro (trombon), Mukai Šimon (tenor i bariton saksofon, flauta), Hajami Dan (gitara), Ikeda Juiči (gitara), Nakamura Dai (bas), Okuse Kensuke (bubnjevi). „Osaka Monaurail“ često nastupaju kao Džejms Braun tribjut bend. 

Koncert je bio… savršen! Osim, možda, jedne mane – što smo na početak čekali skoro sat i po. Ali, vredelo je. Suv i topao vazduh s prvim zvucima soula postao je podnošljiviji, a mirna letnja noć u gradu razigrana i lagana. Umetnost služi, između ostalog, i da bi se lakše podnela stvarnost, pa tako prolazak kroz grad polupolomljen od ovonedeljnih „mirnih“ protesta nije teško pao.

S obzirom da se kroz ceo koncert direktno ili indirektno osetio duh Džejms Brauna, nije loše podsetiti se njegovog života. Rođen je 1933. godine. Poznat je kao „kum soula“ i bio je jedna od najuticajnijih ličnosti 20. veka. 

Jedan je od najproduktivnijih pevača, tekstopisaca, vođa benda i muzičkih producenata. Bio je jedna od ključnih pokretačkih snaga gospela, ritma i bluza, bluza, soul i fank muzike. Ostavio je veliki trag u drugim muzičkim žanrovima, uključujući rok, džez, rege, disko, dens i elektronsku muziku, kao i hip hop. 

Muzičku karijeru započinje 1953, a slavu stiče kasnih pedesetih i početkom šezdesetih godina. Aktivno je Uučestvovao u političkom životu SAD (istupanja u ime Afroamerikanaca i otvorena podrška Ričardu Niksonu). 

Roditelji su mu se rano razveli, a deo detinjstva proveo je kod tetke u javnoj kući. Braunov život sveo se na ulicu i život bez kontrole roditelja ili staratelja. Živeći na taj način, pohađao je školu do sedmog razreda, kada je izbačen. Zarađujući za život, Braun je počeo sam da uči da svira harmoniku, koju je dobio od oca. Takođe je počeo da uči gitaru koju je dobio od Tampa Reda (koji je dolazio u javnu kuću) i počeo da se upoznaje s klavirom i bubnjevima. Nakon što je gledao kako Luis Džordan izvodi „Kaldoniju“, Braun je dobio inspiraciju da i sam postane zabavljač. 

Preminuo je 25. decembra 2006. godine, nakon hospitalizacije, od upale pluća. 

Za bend „Osaka Monaurail“ i njihovu publiku on i dalje živi. 

Tekst: Nada Veljković
Foto: Marko Risović

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.