Slučajevi nestalih – zločin protiv čovečnosti

0

MADRID, 31. januara 2012. (Beta-AFP) – Španski sudija Baltasar Garson rekao je u utorak pred Vrhovnim sudom u Madridu da nestanak civila tokom fašističke diktature predstavlja "zločin protiv čovečnosti", čime je nastojao da obrazloži pokušaj sprovodjenja istrage zbog čega mu se sada sudi.

MADRID, 31. januara 2012. (Beta-AFP) – Španski sudija Baltasar Garson rekao je u utorak pred Vrhovnim sudom u Madridu da nestanak civila tokom fašističke diktature predstavlja „zločin protiv čovečnosti“, čime je nastojao da obrazloži pokušaj sprovodjenja istrage zbog čega mu se sada sudi.

Vrhovni sud je prethodno odbacio zahtev tužilaštva i odbrane za obustavljanje postupka protiv Garsona (56) koji je optužen da je istragom o nestalima u vreme diktature Fransiska Franka prekršio Zakon o amnestiji.

Sa optuženičke klupe, Garson je pokušao da opravda istragu koju je vodio izmedju 2006. i 2008. o sudbini više od 100.000 nestalih.

Garson je 2006. na molbu članova porodica žrtava pokušao da rasvetli sudbinu oko 114.000 nestalih. On je, medjutim, 2008. odustao od dalje istrage zbog protivljenja tužilaštva koje je smatralo da postoji rizik da se čitav slučaj proglasi za „inkviziciju“, što je nespojivo sa pravnom državom.

Tužbu protiv Garsona podnela su dva udruženja ekstremne desnice, optužujući ga da je prekršio Zakon o amnestiji usvojen u oktobru 1977, dve godine nakon smrti Fransiska Franka. Taj zakon je imao za cilj da obavije tišinom mračne godine Španskog gradjanskog rata (1936-39) i period diktature (1939-1975).

Sudiji Garsonu, koji se proslavio istragama o kršenju ljudskih prava širom sveta, u slučaju da bude osudjen, preti kazna zabrane bavljenja profesijom do 20 godina, čime bi tom 56-godišnjem sudiji bila okončana karijera.

Garson je, istovremeno, oduvek smatrao da su slučajevi nestalih osoba zločin protiv čovečnosti koji ne zastareva.

Sudija Garson je poznat po podizanju optužnice protiv bivšeg čileanskog diktatora Augusta Pinočea, pripremi optužnice protiv Osame bin Ladena, a razmatrao je i podizanje optužnice protiv zvaničnika administracije predsednika SAD Džordža Buša zbog mučenja ljudi.

On je takodje pripremio dokaze da je lider Al-Kaide Osama bin Laden u Španiji pripremio jedan deo terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. godine.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.