Za 10 godina 33 milijarde evra ušlo u Srbiju

U članku za novi broj časopisa "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT) to su naveli stručnjaci banke Hipo Alpe-Adrija u Srbiji.

Najznačajniji efekat bio je pozitivan uticaj na privredni rast koji je do početka krize 2008. prosečno iznosio pet odsto godišnje.

Ali, ta finansijska integracija donela je i niz izazova za Srbiju: ekspanzija potrošnje i tražnje u periodu intenzivnog priliva stranog kapitala dovela je do relativnog gubitka spoljne konkurentnosti domaće privrede.

Ekspanzija potrošnje i tražnje u periodu intenzivnog priliva stranog kapitala dovela je do relativnog gubitka spoljne konkurentnosti domaće privrede.

U 2011. godini plate u Srbiju bile su realno četiri puta veće nego 2000, a bruto domaći proizvod veći samo za 50 odsto, piše u tekstu.

Došlo je i do većih oscilacija deviznog kursa, tako da je u vreme velikog priliva stranog kapitala - od 2006. do 2008, dinar jačao, a slabio sa rastom neizvesnosti na svetskom finansijskom tržištu i sa tim povezanim odlivom od početka 2009. do danas.

Iako je izbor fleksibilnog deviznog kursa logičan za malu otvorenu ekonomiju sa strukturnim trgovinskim deficitom, u članku se ocenjuje da nije moguća potpuna fleksibilnost kursa zbog prenosa slabljenja dinara na inflaciju i uticaja na konkurentnost izvoza.

Teškoća je i održivost duga pošto dostupnost spoljnog zaduživanja može iznenada da se promeni, tako da je nivo duga sam po sebi rizik za stabilnost i faktor je cene novog zaduživanja.

Autori ukazuju i na u strukturno neuravnotežen rast, odnosno na veći rast nekih sektora privrede u periodu intenzivne finansijske integracije i priliva nedostajućeg finansijskog kapitala spolja.

Jedino rešenje, ocenjuje se u članku, leži u povećanju konkurentnosti radi prelaska na model rasta zasnovan na domaćoj proizvodnji i izvozu.

BEOGRAD, 16. aprila 2012. (Beta)