Do Barse i nazad (VII)

Svakodnevno pred Vama najzanimljivije fotografije iz svih delova sveta.

Budim se pijan. Viski od sinoć deluje i ja bih rado nastavio da spavam, ali moramo da napustimo sobe. Kuliramo na plaži. U 18.00 krećemo za Barselonu, gde nas čeka brod za Livorno. Razmišljam o šengenu i teoriji da ostanem 15 dana. Baš ništa mi ne bi falilo. Osim brda para.

Razletesmo se po Barseloni da bacimo poslednji pogled na ulicu La Rambla. Gužva. Vide se samo glave ljudi i čuje se veseli žagor. Perkusionisti, pantomimičari i žongleri su tu. Turisti se masovno slikaju s njima. Platiš evro i dobiješ divan osmeh i sliku. Ja se odlučujem za slikanje sa devojkom obučenom u crno i gavranom na ramenu. Uvek sam obožavao darkerke i gotičarke. Podarila mi je osmeh i dozvolu da je zagrlim.

Bus nas čeka. Tužno gledam za onima koji ostaju. Davno je napisana jedna od velikih istina “Najteže je otići”.

Živa istina: najteže je otići

Dolazimo na parking u luku Barselone. Saznajemo da naš brod kasni pet sati. Hvata nas dosada. Pijemo pivo i blejimo. Pijemo još piva. Popili smo sve pivo koje smo spremili za brod. Srećom pa pivo može da se kupi kod Indijaca na ulici, kao i razni opijati. Barselonom noću šeta mnogo Marokanaca i Indijaca, pa čoveku, ako nije u društvu, može da bude poprilično neprijatno. Broda još nema. Ekipa postaje nervozna, pa kreću svađe i prve čarke. Samo par ljudi je ostalo pribrano od tolikog stajanja u mestu.

Plovi lađa

Srećom brod stiže i mi se ukrcavamo. Kabine su super. Shvatamo da na brodu nema bazena, a da smo za žurku zakasnili. Lagano ljuljuškanje broda me uspavljuje.

Podne. Pijemo kafu i osluškujemo brujanje broda. Na palubi mažemo hleb, sirni namaz, slaninu i kačkavalj. Jedemo i kiselo mleko, zagledani u beskrajno plavetnilo oko nas. Otvaramo viski i lagano ga ispijamo. Ogromni osmesi i zadovoljstvo su na našim licima. Osećam se tako prozirno!

Vreme lagano teče. Svi su bar jednom pomislili šta bi bilo s njima da upadnu u hladnu Sredozemnu slanu vodu. Ono što su zamislili je izazvalo jezu i neprijatne žmarce. Pada mrak i počinje žurka u klubu na brodu.

Na žurci je gomila maloletnih Španjolki. Nalazimo tiho mesto gde uz huk vetra pišem ove redove a Sale (moj pratilac i ludi fotograf) čita Horoskop od Miroslava Antića. Ostalo je još par sati do pristizanja u Livorno, odakle ćemo busom do Venecije.

Marko Andrić,
pobednik na konkursu TRIPA za kratku priču o Beogradu

maj 2009.