Danas se obeležava 12 godina od atentata na Zorana Đinđića
Đinđić je pogođen hicem u grudi, u dvorištu zgrade srpske vlade 12. marta 2003. u 12.25 časova, a njegov telohranitelj je tom prilikom ranjen.
Članovi Vlade Srbije položiće danas venac na spomen-ploču u dvorištu Vlade Srbije u Nemanjinoj 11, što će nekoliko sati kasnije učiniti i bivši Đinđićevi saradnici.
Demokratska stranka, čiji je Đinđić bio lider, obeležiće 12 godina od ubistva Đinđića šetnjom od centrale stranke u Krunskoj ulici do Aleje velikana na Novom groblju gde će biti položeno cveće na Đinđićev grob, dok će u Jugoslovenskom dramskom pozorištu biti održano finalno takmičenje u besedništvu "Beseda u Zoranovu čast".
Lider LDP Čedomir Jovanović, koji je bio šef poslaničke grupe DOS u vreme vlade Zorana Đinđića, odaće poštu ubijenom premijeru u dvorištu Vlade Srbije, a organizovaće i ''Šetnju za Zorana'' koja će krenuti iz Simine ulice, preko Terazija, dvorišta Vlade Srbije do Aleje velikana na Novom groblju.
Cveće na spomen ploču u dvorištu srpske vlade položiće i članovi nekadašnje vlade Zorana Živkovića, sada lidera Nove stranke, dok će rukovodstvo stranke "Zajedno za Srbiju", čiji je lider Dušan Petrović bio član Đinđićeve stranke, položiti cveće na Đinđićev grob.
Atentatu na Đinđića prethodio je neuspeli pokušaj atentata 21. februara 2003, na autoputu Beograd-Zagreb, kod hale Arena, što je takođe obuhvaćeno presudom atentatorima, pripadnicima "zemunskog klana".
Odmah posle Đinđićevog ubistva proglašeno je vanredno stanje u zemlji
Odmah posle ubistva predsednika vlade, proglašeno je vanredno stanje u zemlji i pokrenuta akcija "Sablja", u okviru koje su uhapšeni a posle troipogodišnjeg procesa i osuđeni, pripadnici "zemunskog klana" kao organizatori i izvršioci ubistva, dok su inicijatori do danas ostali nepoznati.
Đinđić je rođen 1. avgusta 1952. Jos tokom studija zapažen je kao jedan od prvih, mlađih disidenata tadašnje SFRJ. Diplomirao je filozofiju 1974. godine, a doktorirao 1979. na Univerzitetu u Konstancu u Nemačkoj.
Sa još 12 intelektualaca 1989. godine učestvovao je u obnavljanju Demokratske stranke, čime se aktivno uključio u politički život. Januara 1994. godine izabran je za predsednika DS, na čijem čelu je ostao do tragične smrti.
Predvodio je više opozicionih saveza u borbi protiv režima Slobodana Miloševića, a kao predstavnik koalicije "Zajedno" 21. januara 1997. izabran je za gradonačelnika Beograda, nakon takozvanog lex specialisa, koji je usledio posle masovnih uličnih protesta zbog nameštanja izbornih rezultata i pod pritiskom međunarodne zajednice.
Zbog brojnih nesuglasica koalicija "Zajedno" raspala se krajem juna 1997. a Đinđić je, glasovima odbornika SPO i tadašnje opozicije u gradskom parlamentu (SRS i SPS), smenjen sa mesta gradonačelnika.
Američki nedeljnik Tajm je septembra 1999. godine uvrstio Đinđića među 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma. Đinđić je bio jedna od ključnih ličnosti promena u Srbiji 2000. godine, kao šef centralnog izbornog štaba i koordinator promotivne kampanje DOS-a za savezne izbore septembra 2000, posle kojih je usledio masovni bunt i prelom 5. oktobra 2000. Đinđić je potom postao predsednik vlade.
Dobitnik je ugledne nemačke nagrade "Bambi" za 2000. godinu u oblasti politike, a 2002. u Pragu je primio nagradu Fondacije "Polak" za doprinos razvoju demokratije u Srbiji.
Autor je više naučnih radova iz oblasti filozofije i političke teorije i prevodilac odnosno priređivač nekoliko filozofskih i teorijskih dela. Aktivno se bavio i političkom publicistikom.
Izvor: Blic