DANAS SU SVETI FOTIJE I ANIKITA: Evo šta treba da poštujete

Car Dioklecijan poseti jednom grad Nikomidiju sa zlim umišljajem, da tu potpuno istrebi hrišćane. Pa kada poče bezdušno istjazavati i mučiti hrišćane, pojavi se pred njim sv. Anikita, jedan od gradonačelnika, i derznoveno ispovedi pred carem svoju veru u Hrista Gospoda, Boga vaploćenog u telu radi našeg spasenja. Uz to još Anikita izobliči idole kao gluvo i nemo kamenje, kojima klanjati se nedostojno je razumna čoveka. Razjaren car naredi, te mu jezik odsekoše. No Anikita silom Božjom i dalje govoraše. Tad pustiše lava na njega, no lav se umiljavaše oko njega. U tom času Herkulov hram pade. Fotije, srodnik Anikitin, videći čudesa i trpljenja Anikitina, poljubi Anikitu, objavi sebe za hrišćanina i doviknu caru: "o idolopokloniče, postidi se, bogovi su tvoji ništavila!" Car naredi, da ga odmah mačem poseku. No dželat dignuvši ruku na Fotija svetog sam sebe udari mačem i umre. Posle dugih muka baciše ih obojicu u tamnicu, gde tamnovahu tri godine. Tada ih izvedoše, zažariše ogromnu peć i baciše ih u oganj. Mnogi drugi hrišćani, ljudi, žene i deca svojevoljno uđoše s njima u oganj. I iz ognja ču se molitva hrišćana, kojom blagodarahu Bogu za smrt mučeničku. Postradaše svi oko 305 god. Sv. Anikita i Fotije prizivaju se u molitvama pri jeleosvećenju i vodoosvećenju.

Beseda na današnji dan govori:

Nauči se poštovati i voleti male i proste ljude. Takvih je najviše na zemlji; takvih je najviše i u carstvu Božjem. Kod njih nema gordosti, t.j. osnovnog bezumlja, od koga boluju duše bogatih i silnih ovoga sveta. Oni izvršuju svoju dužnost u ovome svetu često savršeno, pa ipak im izgleda smešno, kad ih neko pohvaljuje za to; dok velikaši traže pohvalu za svako svoje delo, često i nesavršeno izvršeno.