MRZIM SEBE: Svaku noć slušam jezive jauke iz komšiluka a ništa ne preduzimam

O komšijama ne znam mnogo toga. Kada se sretnemo u hodniku on mi se ljubazno ali uzdržano javi.

Od dobro obaveštene komšinice sa prvog sprata, čula sam da je po profesiji stomatolog i da je na veoma dobrom glasu. Ona nema posao. Radila je kao sekretarica u jednoj uspešnoj beogradskoj firmi ali je prestala tokom prve godine braka. Razlog nije znala čak ni "radio Mileva" iz naše zgrade.

A onda me jedne noći pobudila buka. Učinilo mi se da sanjam ali kada se malo pribrala shvatila sam da se nešto dešava u stanu od komšija. On je jecela i ponavljala “Izvini, neću više nikada”.

Prošla me je jeza. Nisam znala šta se dešava, niti kako da odreagujem. Ovakve situacije sam gledala samo na filmu, niko iz mog okruženje nije delio sa mnom ovakva iskustva.

Ipak je to njihova stvar a vaspitana sam tako da gledam svoja posla. Situacija se ubrzo smirila a ja sam se naterala da zaboravim na to.

Sutradan sam ih srela na hodniku, pozdravili su me kao i svaki drug dan. On ljubazno, ona pognute glave, takođe ljubazno.

Nakon desetak dana čulo se urlanje “Kurvo, ubiću te!” Ona se nije čula. Samo njegovo besno siktanje.

Drhtala sam u panici. Taman kada sam se pribrala i uzela telefon da zovem policiju, situacija se smirila. Pozvala sam prijateljicu, koja me je posavetovala da se ne mešam, jer šta ako on nekako shvati da sam ja ta koja ga je prijavila "Hoće li i mene jedne noći besan sačekati?

Bojim se, strah mi se uvukao u kosti. Scenario se ponavlja iz noći u noć.

Kako da pomognem komšinici a da ne budem umešana i možda sledeća na listi bolesnog psihopate