PODIVLJAM KAD MI UĐE: Uzimala sam lekove, ali ne vredi

Kad mi je poslednji put uradio to, nisam mogla da se iskontrolišem, drala sam se da me je ceo komšiluk čuo. Krv mi je jurnula u glavu, bila sam u stanju svašta da uradim.

Svaki put ista priča. Zna kako da me dovede do ludila i to radi. Premda znam šta mu je cilja, uvek me izvede iz takta, doprinese da se osećam nemoćno i glupo.

Od kada smo počeli da živimo zajedno, suprug stalno s kaljavim cipelama ulazi u kući. Prvo sam mu lepo objasnila nekoliko puta da se izuva ispred kuće ili da očisti cipele na česmi. Imam razumevanja. Bavi se poljoprivredom, stalno je na zemlji ili u traktoru, ali ne može kaljav u kuću. Ceo decembar sam priovela u spremanju hrane i kuće za svetog Nikolu.

Pala sam na nos od posla. U petak, dan uoči dolaska gostiju, uveče je došao iz kafane i s gumenim čizmama punm blata izgacao po kući. Vikala sam da je ceo Futog odjekivao. On se samo smeškao. Morala sam da popijem tabletu za smirenje da ne bih doživela nervni slom. Nije fer. Nema smisla. Od prošlog petka ne razgovaramo. Neću da pričam s takvim čovekom koji ne poštuje ono što radim. Sada razgovaramo samo zvanično. Na slavi je, ne mogu biti nepoštena, bio divan. Ali svi su primetili da nešto nije u redu. Njegova sestra mi je rekla da možda preterujem, ali sam se zainatila da s njim ne progovorim do proleća ako treba ukoliko ne promeni loš običaj.