Miodrag Jovanović o igri zvanoj "Survivor"

Mića je penzioner, boem i alas. Rastao je pored Dunava, pa reku doživljava kao svoju drugu kuću, a sa svojih 55 godina bez problema usred februara prepliva Dunav. E pa, upravo to plivanje bisernim ostrvima Paname koštalo ga je izbacivanja iz surove igre zvane “Survivor”. Nije čovek pošteno ni kročio, a već je morao da se vrati kući.

Nisam se razočarao, mada sam sve to tamo zamišljao mnogo drugačije. Za mene je ipak veliki uspeh što sam prošao sve zdravstvene preglede, s obzirom da mnogi moji vršnjaci ni pertle sami ne mogu da zavežu. Ja sam ponosan na sebe što sam uspeo da uđem u top 22 kandidata u ovim godinama.

Šta je bio motiv za prijavljivanje?
Najviše sam se prijavio zbog prirode, jer sam osoba koja je najveći deo svog života provela u vlažnim šumama. Hteo sam da oprobam sebe i vidim od kakvog sam materijala. Bio sam ubeđen da ću pobediti, ali nisam znao da je sportska disciplina najbitnija. Mislio sam da ću da lovim ribu i pravim kolibe.

Kako ste zamišljali pusto ostrvo?
Kao svoj idealan odmor zamišljao sam neko pusto ostrvo. Mislio sam da je to prava džungla, sa životinjama, međutim, koliko sam video tamo nije bilo ničega. Panama je predivna sa svojim pejzažima, fantastičnim bojama i morem, ali samo za gledanje. Osim riba u moru, tamo nema ničeg živog.

Koliko je vaš život na ostrvu ugrožen?
Nisu takmičari baš prepušteni sami sebi, jer ima tamo ekipa koje mogu da ti pritrče u pomoć. Da je to pravi “Survivor” bez kamera, tamo bi svi pocrkali. Bio bi pravi pakao, jer tamo nema šta da se jede. Mleko iz kokosovog oraha je ništa i ne može da vam utoli ni glad ni žeđ.

Da li ima foliranata među kandidatima?
Moram da budem iskren, tamo samo foliranti mogu da pobede. Moraš da budeš taktičan, da umeš da se ušlihtaš i progutaš nešto što ti se ne sviđa. To, u stvari, odlučuje o pobedi. Moja konstatacija je da najbolji ispadaju prvi.

Da li biste se ponovo prijavili ?
Prijavio bih se kada bi bio neki suroviji šou. Kada bi nas ostavili na ostrvu s alatkama koje nam daju i da se sami snalazimo i borimo za opstanak. Bez sportskog takmičenja.

Šta se doneli za uspomenu?
Doneo sam kući tri bisera za moje tri devojke. Ženu, ćerku i unuku, koja se rodila dok sam bio u Panami.

Kliknite ovde da biste pogledali Miodragovu izjavu.

Tekst: Jelena Antonijević

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.