Kako arhitekte pokvare plan
Dugo smo čekali lepo vreme i prosto ne možemo da poverujemo da neće biti kiše, pa stalno dižemo pogled prema nebu i, onda počinjemo usput da zapažamo:
Vidi kako lepa fasada, kako su lepi ukrasi, fuj, a vidi ovo pored - neki tržni centar.
Staro pored novog, načičkano bez reda. Beograđani gunđaju, a arhitekte – tvorci takvih vizuelnih skandala - podsećaju na svog kolegu sa početka civilizacijske priče.
A ta priča kaže:
Odlučio Bog da napravi ženu, a da mu muškarci budu savetnici pri tom činu. Odabrao je za pomoć vajara, slikara i arhitektu.
Napravi Bog figuru, a onda zapita vajara kakve izmene predlaže.
Znaš šta, ovde treba malo da je zaobliš, ovde malo produži, ovde je malo suzi…
Bog sve to pažljivo sluša i radi baš kako mu vajar kaže.
Onda se umeša slikar:
Trebalo bi da je malo zarumeniš, ovde malo više crvenog, kosu treba da joj obojiš…
Sve to Bog uradi, baš kako mu je slikar reče.
Arhitekta pažljivo posmatra božje delo, mršti se, a čim na njega dođe red, uzvikne:
Ljudi moji, ovo ništa ne valja! Prostor za igru vam je tu spojen sa sanitarnim čvorom!
Bog nije poslušao ovog arhitektu. Zato i jeste Bog.
Oni koji su poslušali arhitekte-egzibicioniste, glumeći male bogove, odavno su zaboravili na prostor za igru.
Za to vreme, one prave, dobre arhitekte, čekaju svojih pet božanstvenih minuta.
Dača Kocjan