fbpx

Rio bend i prijatelji

Rio bend je sa svojim gostima u Madlenijanumu uradio nešto originalno, vrlo zanimljivo, i za to je dobio zaslužen, dug aplauz. Ipak, ostaje utisak da grupa, izvodeći poznate eks-ju pesme u novim aranžmanima, nije u potpunosti iskoristila šansu da napravi otklon od tezgaroško-splavarskog miljea – ili to možda nije ni želela.

Uvod je bio pomalo neprijatan za novinare – na ulazu nije postojao spisak sa akreditacijama, a u sali je prvo trebalo sačekati da svi uđu, pa tek onda sesti na neko od preostalih slobodnih mesta. Kao studenti dramaturgije koji sa indeksom ulaze na predstave. Sve ostalo je organizovano maksimalno korektno.

Rio bend je, uključujući i gostujuće muzičare, brzo pokazao da je dorastao zadatku koji je sam sebi postavio. Posle uvodnog intervjua sa video bima i njihove autorske pesme “Samo ona zna” koja im je donela pobedu na prošlogodišnjem festivalu u Vrnjačkoj banji, grupa čiju okosnicu čine supružnici Muhamed (gitarista) i Sanja Dumunjić (pevačica) pokrenula je vremensku mašinu koja se prvo zaustavila u 1979. – Bijelo dugme, “Kad zaboraviš juli”. Tu se već jasno nagoveštavalo, a na početku sledeće pesme (“Voli te tvoja zver”), postalo je sasvim jasno – priča sa pres-konferencije da se grupa trudi da da svoj pečat, a ne samo da reprodukuje svima poznate pesme - dobila je puno pokriće.


Muške i ženske pesme

Neki uvodi su bili potpuno neprepoznatljivi, tek kad bi Sanja zapevala, shvatili bismo o čemu se radi. Sasvim novo, umiveno lice dobile su “Kada sanjamo” (Piloti), “Obična ljubavna pesma” (Aerodrom), Cukićeva “Julija”, zatim jedna prava muška pesma (Riblja čorba – “Neću da ispadnem životnja”) i čak dva hita Parnog valjka (“Neda” i “Hvala ti”), a gosti su, naravno, dali poseban pečat.

U repertoaru Rio benda su i “muške i “ženske” pesme, a sve ih izvodi Sanja. Trudi se da ih prilagodi ženskoj interpretaciji što povremeno dovodi do grešaka – doduše simpatičnih, ne iritirajućih. Ipak, na ovakvim nastupima odavno nije previše bitno da li su pevač i pesma “u istom rodu”, i ne samo to – smisao teksta se često izgubi takvim “intervencijama”, pa bi, čini se, rezultat bio bolji ako se bend ne bi opterećivao prekrajanjem stihova.


Gosti i aplauzi

Prvi gromoglasan pljesak se čuo pošto je dve pesme (jednu u duetu sa Sanjom i jednu solo) izvela prvakinja opere Narodnog pozorišta Jasmina Trumbetaš. Kada je otpevala baladu Slađane Milošević “Bez nade” teško da postoji neko u sali ko se nije naježio. Buket cveća koji je dobila je najmanje što je zaslužila posle takve interpretacije.

Zapljeskao je Madlenijanum i nekoliko minuta kasnije, kada se publici poklonio Kornelije Bata Kovač. Virtuoz je zatim seo za klavir i pokazao da mu godine ništa ne mogu, a Biserin “Zlatni dan” nije izgubio na sjaju ni u Sanjinoj interpretaciji. Ipak, vrhunac je bio kada se pojavila nekad popularna pevačica, a sada se može komotno reći – prava makedonska diva, Kaliopi Bukle. Bend je bez nje počeo čuvenu “Rođeni”, pogledi su lutali po bini, čekalo se da na scenu izađe najavljena gošća, a kada je je iz njenog grla zagrmelo “Uuu, batooo…” aplauz nije prestajao minutima. Kaliopi, inače, u poslednje vreme prilično emotivno doživljava i obična gostovanja u TV emisijama, nije čudo što ju je reakcija publike toliko dirnula da nije mogla da zadrži suze.


Estradne senke

Za razliku od svih ovih briljantnih nastupa, publika je ostala ravnodušna prema jedinom “promašaj” gostu, Mikiju iz Čarter benda. Lepo bi bilo da je trendseter koga od potpunog zaborava čuva konstantno pojavljivanje na raznoraznim promocijama i drugim gradskim manifestacijama samo “kolateralna greška” na ovom koncertu, međutim – ipak nije tako.

Sam stajling nekih članova Rio benda, pogotovo “prvog čoveka” Muhameda – Mukija, zatim pojava čuvenog “tezga-basiste” Mirka Kesića, pa, ako ćemo iskreno, i samo ime grupe, mnogo su bliži estradnoj priči nego pop-rok usmerenju. Šteta što ti elementi bacaju malu senku na veliki trud koji je uložen u pripremi, ne samo ovog događaja, već i koncerata tog tipa koji će uslediti, kako je najavljeno, po celoj bivšoj Jugoslaviji.

Šteta je i što u senci potpuno bezličnog naziva benda i estradnog bekgraunda ostaje i Sanja – ne samo odlična pevačica, već i pozitivna osoba koja pleni sa bine svojim iskrenim, emotivnim izrazom.

Tekst: Milan Ćunković
Foto: Marko Risović

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.