fbpx

Centar za mržnju

Poslovica kazuje da "između ljubavi i mržnje postoji jedva vidljiva linija", a najnovija skeniranja takozvanog "kruga mržnje" u mozgu potvrdila su sličnost između ove dve snažne emocije. I dok su, kako se veruje, zaljubljeni partneri manje racionalni, najnovija skeniranja pokazuju da je mržnja hladna i izuzetno proračunata.

Neurolog Semir Zeki sa Univerzitetskog koledža u Londonu, koji je već napravio "mapu" nervnog područja koje je angažovano u romantičnim i materinskim osećanjima, u saradnji sa kolegom Džonom Romajom, odabrao je 17 osoba koje su iskazivale snažnu mržnju prema drugoj osobi - najčešće prema bivšoj ljubavi ili kolegi s posla.

Osobe su popunjavale upitnik koji treba da pokaže nivo mržnje, a za taj ogled istraživačima su obezbedili fotografije svojih neprijatelja, ali i fotografije tri manje provokativne osobe.

Putamen i insula

Svaka od anketiranih osoba 16 sekundi je posmatrala odabrane fotografije, a skener je snimao aktivnosti u njihovom mozgu. Upoređujući njihovo reagovanje na gledanje fotografije osobe koju mrze sa fotografijom neutralne osobe, istraživači su precizno identifikovali neurološko područje u mozgu koje aktiviramo kad osećamo snažnu mržnju.

Rezultati su ukazali na dva regiona mozga koje naš "centar za mržnju" deli sa "ljubavnim centrom" - to su "putamen" i "insularni coretex" ili "insula".

Smatra se da se putamen koristi da se telo pripremi na pokret - zato je moguće da se on aktivira ili da obezbedi zaštitu osobe koja je predmet ljubavi ili pak da ga pripremi za agresivno ponašanje omražene osobe.

Insula je, pak, povezana sa osećanjem teskobe poput ljubomore.

Ipak, postoji suštinska razlika. Područja frontalnog korteksa, koja su "zadužena" za prosuđivanje i razumno delovanje, manje su aktivna kad se gleda fotos ljubavnika ili ljubavnice u poređenju sa nekim ko je "neutralan" - što znači da ima manje izgleda da će biti kritični prema partneru.

Kod osoba ispunjenih mržnjom, ipak, pokazuje se izvesna redukcija aktivnosti u tom delu mozga dok su ostali delovi ostali aktivni.


Oprez i prisebnost

Čovek može da koristi ovo područje mozga da bi prosudio o posledicama svojih postupaka, ali i da predvidi ponašanje omrznute osobe.

"U ljubavi, svoje osećaje šaljete 'na odmor' i predajete se toj osobi, ali kad je o mržnji reč, morate biti potpuno prisebni i promišljeni u preduzimanju svakog koraka" - uporio je Zeki a prenosi časopis Sajens.

Istraživači su ustanovili da je aktivnost mozga u srazmeri sa stepenom mržnje koju je osoba prethodno priznala u popunjavanju upitnika.

Zeki tvrdi da će slično skeniranje mozga i "centra za mržnju" jednog dana moći da se koristi u sudskoj praksi jer se može ustanoviti koliku je mržnju prema žrtvi osećala osoba osumnjičena za zločin.

U ne tako dalekoj budućnosti, uveren je Zeki, skeniranje aktivnosti mozga pomoći će da se razlikuje mržnja prema grupi ljudi od mržnje prema određenoj osobi - na primer, rasna ili mržnja prema određnoj nacionalnosti.

LONDON, novembar 2008. (FoNet)

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.